Život Hremana Hesea izuzetno je zanimljiv i turbulentan. Ovaj nemački pesnik rođen je u braku Johanesa Hesea službenika i misionara i Mari Gundert misionarke i ćerke Hermana Gunderta preduzetnika u čijoj su se izdavačkoj kući njih dvoje i upoznali. Herman Hese rođen je kao Marino četvrto i Johanesovo prvo dete koje je prema Marinim rečima bio dugo iščekivan. Od samog rođenja ovog Nobelovca je krasila svojevrsna svojeglavost koja će ga pratiti tokom celog života.
Pročitaj i: MOJA GODINA ODMORA I OPUŠTANJA – priča o bespomoćnosti i gubitku
Ovaj životopis Alojza Princa opisuje najranije Hermanove godine u kojima on sam ne može da se prilagodi sredini u kojoj se nalazi niti da je prihvati, njegovo više nego mukotrpno školovanje koje je ispunjeno konstantnim bežanjem, pravljenjem problema, dvoumljenjem i menjanjem škola, njegove pesničke početke, rad u knjižarama i izdavačkim kućama i njegovu zrelu dob, zasnivanje porodice i eksperimentisanje na političkom planu. Hermanova porodica bila je porodica misionara, te je njegov životni put već unapred bio određen. Međutim, Hermanu se ovakva sudbina nije nimalo sviđala te je samim tim Hese bio u direktnom konfliktu sa porodičnom tradicijom, ali i sa sobom kao članom takve porodice što se moglo završiti njegovim samoubistvom. Ono što je svojstveno ovom životopisu jeste da na sistematičan i uporan način prati Heseove crte lićnosti koje mu uvek stvaraju probleme, ali nam na otvoren i jasan način prikazuju kako se Hese osećao, šta je mislio u tim trenucima, sa čime se suočavao i na koji način jeste ili nije, uspešno ili ne rešavao proble nastale kao plod nesigurnosti koje, priznaćemo, ima svaki čovek. Međutim, ova knjiga prikazuje nam Heseovu odluku da postane pisac po svaku cenu koja nije bila toliko jeftina. Sam Hese bio je izuzetno loš đak, nije ga držalo mesto, a pažnja mu je bila slaba. Nekoliko puta je bežao i tako zadavao glavobolje roditeljima. Ali ono što nam ova knjiga pruža jeste uvid u njegove nesigurnosti i želju za pronalaženjem identiteta. Iako je bio odlučan pacifista i glasno se protivio ratu, on se 1914. godine prijavio kao dobrovoljac za front, ali nije primljen zbog lošeg vida te je zbog toga radio sa ratnim zarobljenicima. Zbog svog pacifizma i otvorenog protivljenja nemačkoj nacionalističkoj retorici biva omražen i odbačen od kompletne intelektualne zajednice u tadašnoj Nemačkoj što ga je skrhkalo. Na dolazak nacionalsocijalista na vlast Hese je gledao sa neodobravanjem i zabrinutošću. Tokom rata on je podržao nemačke izbeglice nacističkog režima, pružao je utočište Tomasu Manu i Bertoldu Brehtu. Tokom rata napisao je svoje poslednje veliko delo, „Igra staklenih perli“. Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1946. godine.
Ovaj životopis nam stoga daje priliku da Hesea upoznamo kao ličnost sa svim svojim vrlinama i manama, pruža nam priliku da se identifikujemo sa njim, da ga osudimo ili podržimo. Svakako, ova knjiga je knjiga vredna čitanja i zaslužuje mesto u kućnoj biblioteci.
Izvori: https://www.dw.com/sr/ko-je-bio-herman-hese/a-16152995-1
Prinz Alois (2009) Večna čarolija početka, Beograd; Laguna
Foto izvor: Google image
Autor: Jasmina Grozdić
