Bilogorac, Simke, Verin brat, Zlatko Gavrilović, Kaja, Toma, pandur, Miki, taksista Živac, Ivan, Grdoba, Crni, Golub, samo su neke u nizu uloga koje je igrao samo jedan čovek, a to je jedan od naših najboljih glumaca, Nebojša Glogovac. Jedan čovek, a preko 40 uloga.

 
Nebojša je rođen 30. avgusta 1969. godine u Trebinju. Iako je ovo mesto napustio još kao šestogodišnji dečak, sećao se da je sa svojim drugarima posetio Trebinje tokom eksurzije. Dok su se šetali, samo mu se odjednom učinilo da mu je ovo mesto veoma poznato. Pozvao je svoje roditelje da ih pita u kojoj ulici se nalazi stan u kojem su nekada živeli i ispostavilo se, da on upravo stoji ispred balkonskih vrata stana u kojem je proveo prve godine svog života. Nešto ga je tu zaustavilo. Iako je otišao veoma mlad odatle, zauvek će mu pomenuti grad srcu biti drag.

Sa svojom porodicom se iz Trebinja preselio u Opovo 1974. godine, odakle su nakon godinu ipo dana, svoj dom pronašli u Pančevu, gde je Nebojšin otac, po zanimanju sveštenik, dobio posao. Na pitanje da li se njegovo detinjstvo razlikovalo od ostalih vršnjaka, pošto je bio dete sveštenog lica, odgovarao je da i nije primećivao neku razliku, jer je ipak živeo u takvom okruženju gde su se poštovale određene tradicionalne vrednosti.

„Roditelji su mi iz Nevesinja. Majka mi je iz Nevesinja, otac sa Dramiševa, sela udaljenog jedno 30 kilometara od Nevesinja. Mi smo otišli odande u mojoj šestoj – sedmoj godini. To je bio veliki kulturološki zemljotres. Ogromna je razlika u mentalitetima između Nevesinja i Trebinja i tog nekog mentaliteta u Opovu, tog nekog banaćanskog fazona. Te promene sredine su uticale na moju prilagodljivost, napor da shvatim druge”, pričao je Glogovac u emisiji „TV lica kao sav normalan svet“, koja je snimana 2010. godine.

Nakon završene srednje škole, Glogovac se odlučio za psihologiju, jer kako on to kaže, to je bilo ono što ga je privlačilo kod ljudi, ta njihova psihologija, ali prevario se. Na nagovor glumca Milenka Zablaćanskog, 1990. godine upisuje Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Vladimira Jevtovića. Nebojšina glumačka karijera, počinje malo ranije, u Ateljeu mladih u Pančevu. Prva značajnija uloga, bila mu je na drugoj godini akademije, kada je dobio mogućnost da zaigra u predstavi „Velika pljačka”, u režiji Dejana Mijača, na sceni Ateljea 212. Ali, ako se vratimo još ranije u prošlost, Glogovac ističe kako je on uvek na drugačiji način ispoljavao zadatke koji su mu dati, o bilo kojoj umetnosti da je reč. Recitujući kao mali na Svetosavskoj priredbi u crkvi, uvek se on najviše čuo. Valjda je zato i privlačio pažnju, našalio bi se Nebojša. Kada je imao dvanaest godina, postao je član Dečje dramske grupe studija Radio Beograda, kod Mike Aleksića, a prvi put se pojavio na televiziji u seriji „Priče iz Nepričave”.

Glumačka karijera Nebojše Glogovca veoma je bogata. Igrao je  preko 44 filmske i televizijske uloge, 20 uloga u televizijskim serijama i 7 u kratkim filmovima. Nakon privlačenja pažnje manjim i sporednim ulogama, dobio je mesto u filmskom ostvarenju pod nazivom „Nebeska udica”, gde je odigrao, sada već legendarnu ulogu, košarkaškog asa Kaju, koji je u filmu rekao: „Majstore, ajde, nemoj da se kriješ, ajde. Pa znaš kako se postaje pravi šampion? Tako što izađeš na teren kada je najteže i pobediš.”Za ovu ulogu dobio je i nagradu Gran pri Naisa, za najbolje glumačko ostvarenje u filmu.

Nakon ovog filma, kreću mnogobrojna filmska ostvarenja kao što su uloge u „Munjama“, „Kad porastem biću kengur“, „Hadersfild“, „Klopka“, „Vratiće se rode“ i mnoge druge, kao i nagrade koje su propratile ove uloge.

Nije bio samo glumac, već i režiser, poput filma „Haderfild“, koji je i režirao, ali i igrao Ivana, koji je prošao kroz mnoga psihička stanja i na kraju se krstio u pravoslavnoj crkvi. „Postoje larve negativne energije koje prave ljudi sa namerom da ih zalepe na druge ljude. One probijaju auru, one sišu dobru i pozitivnu energiju iz čoveka. Ali to samo ako nisi dovoljno jak. Ako si jak, one ne mogu da prođu”, deo je teksta uloge koju je Glogi tumačio u pomenutom filmu.

Pročitaj i: Intervju sa Sergejem Trifunovićem | Svaki glumac dođe do faze samozaljubljenosti

Iako je bio nagrađivan mnogo puta, za skoro svako glumačko ostvarenje, Nebojša je uvek govorio da je on najbogatiji čovek, jer ima troje dece. Ženio se dva puta. Nije krio to da je najviše voleo da provodi vreme sa svojom decom. Govorio je da se  u suštini, u njegovoj duši nije ništa epohalno dogodilo. Šalio se, govoreći da mu dete kaže: „Tata, super je što nisi zaboravio da si bio dete”. Dalje dodaje da se to samo kolokvijalno zove dete, ustvari, čoveka treba da sačuvamo u sebi. Treba da sačuvamo tu neku vrstu duha, tu neku vrstu pravog gledanja na svet, a ne onog ambicioznog, ne onog osvajačkog, nego to kako dete gleda na svet, to znači nekako bez koristi. Bez ćara!

Napominjao je da su najviše u današnjem svetu zaboravljene stvari koje su nematerijalne, koje se ne mogu nekako novcem opisati, nemaju adekvatan odgovor u materijalnom, u nagradama, davanjima i slično. Tako da je jedna od stvari na koje deci danas treba skrenuti pažnju. Povratiti veru u to da je hrabrost dobra, da je poštenje dobro, da je ljubav dobra.

Glogi nas je prerano napustio nakon kratke i teške bolesti u februaru 2018. godine. Nebojša nam je dao tu priliku da živimo u eri tako izvrsnog i talentovanog glumca, tako da ćemo mu zauzvrat, obećati da ćemo živeti onako kako je on to govorio, a to je da se najviše iz života pamte neki bljeskovi ili nekih nekoliko sekundi, nekoliko minuta, eventualno. Da je život kao olovka, svakog dana je sve kraći. Zato treba da se potrudimo da nešto lepo nacrtamo dok ga još uvek ima.

Izvori: Vikipedija, Instagram,
https://www.telegraf.rs/pop-i-kultura/film-tv/3152044-citati-nebojse-glogovca
https://www.telegraf.rs/pop-i-kultura/art/3121031-kako-je-govorio-nebojsa-glogovac-o-svojoj-majci-bojala-se-boemskog-zivota-glumaca
Posebna zahvalnost i kolegi Iliji Tepšiću
Foto izvor: Instagram
Priredila: Jovana Golubović