Anđela Gmitrović mlada je influenserka koja se svetu na društvenim mrežama predstavila kao Endžifrajerka. Koji su njeni prioriteti u životu, kako se nosi sa negativnim komentarima i koji je lek za slobodan um i razigrano srce, otkriva nam Anđela.
1. Na samom početku, možeš nam reći nekoliko stvari o sebi?
Ja sam Anđela, kreatorka raznolikog sadržaja za online i offline svet. Instagram blogerka, marketarka, motivaciona govornica, aktivistkinja, feministkinja i borkinja za plus size scenu u Srbiji. Spisateljica po ubeđenju i hedonistkinja po rođenju. Volim lale, kinder jaja, knjige, hladno vino, toplo more i pesmu do zore.
2. Kako je nastala Endzifrajerka?
Kako sam ja doživljavala evolucije, tako i moje parče interneta. Endžifrajerka je nastala sasvim spontano, jedne večeri, na podu spavaće sobe. Ne mogu sebe da nazovem ni ribom ni damom, to prosto nisam ja. Ako može frajer, zašto ne frajerka? Ne postoji u rečniku, okej, dodaćemo. Nickname je nastao za dve sekunde, ali frajerka je nastajala godinama.
3. Koji je cilj Endzifrajerke na društvenim mrežama?
Kad žene listaju “frajerku”, težim ka tome da im svaki napisani tekst šalje dojam – budi svoja, takva si najbolja. Znam da svakodnevno nailaze na osude, diskriminacije, predrasude i nerazumevanje zbog onoga što jesu te da im je toga preko glave. Zato kod mene mogu da dođu da se inspirišu, motivišu, zabave, edukuju i oslobode. Kako umno, tako i telesno. Da pronađu energiju i moć u sebi. Da budu sve u jednoj i da ne prezaju da to pokažu. Da se međusobno podrže. I da sve sa mreža prenesu u svoju svakodnevnicu. Sve smo u istom sosu, sve prolazimo kroz iste stvari i živimo manje-više isto, imamo iste probleme, nedoumice i nesigurnosti. Sve se nekad pitamo jesmo li dovoljno dobre i šta još treba da uradimo da bude taman toliko, a jedini odgovor na to pitanje glasi – super si, ženo, idi počasti sebe nečim, uživaj, kidaš!
4. Na koji način se nosiš sa nerazumevanjem i mržnjom koji ljudi dele na društvenim mrežama?
Ako me nešto uznemiri na mrežama, to je definitivno širenje nasilja. Uvek zamislim osobu koja sedi sa druge strane ekrana i pitam se šta je muči. Ono što čitam o sebi ne doživljavam na ličnom nivou. Znam ko sam, koliko vredim i zašto sam tu. Mnogo me više pogodi kad pročitam uvrede na račun drugih ljudi. Komentare i prepiske delim javno da bi ljudi videli da se svi susrećemo sa time, a i da ponovimo kako ne treba. Na nasilje se nikad ne odgovara nasiljem. Niste rešili problem ako ste uzvratili istom merom, ali ste zagrebali planinu ukoliko pričate o tome. Ono što moramo da zapamtimo jeste da nije važno šta kaže već ko kaže. I da niste izazvali vi nikakav komentar već nezadovoljstvo i nesreća u onome ko ga je napisao. Radite na sebi i ne gledajte šta drugi rade. Ili ako gledate – recite nešto lepo, besplatno je. Ako nemate šta, samo kliknite dalje. Ako vam se pak ne dopada, preskočite, otpratite, blokirajte i svima lakše.
Pročitaj i: Intervju s Bredom Beketom, digitalnim nomadom u Srbiji
5. Koja je tvoja misija pridruživanja društvenim mrežama?
Moja misija je osnaživanje u svim oblicima, ali i rad na promenama. Ne valja društvo, ne valja sistem? Ne valjaju norme, trendovi, tabui, pravila, poslodavci, stanodavci, psihoterapeuti, nutricionisti, dermatolozi, ginekolozi, frizeri, partneri, prijatelji, saradnici, komšije, provajderi, restorani, filmovi, pisci, gaće, cipele, četkice? Zameni ih. Da, toliko je lako. Jedino sebe možeš da menjaš, na sve druge samo da klikneš „next, please”. Dakle, hajde da radimo na tome sve dok nam ne bude bolje. Promene donose dinamičniji i kvalitetniji način života. A dolaze isključivo kad slušamo sebe, svoje potrebe i želje. (Za)voleti se(be), to je big deal, ali odatle sve počinje.
6. Koji je tvoj savet onim ljudima što listaju društvene mreže i sažaljevaju se što ne izgledaju tako „savršeno”?
Niko ne izgleda savršeno, to je zabluda. Prava poza, dobar ugao, kvalitetna kamera, šminka, filteri, malo fotošopa i trenutak jeste savršen. Ali mi nismo zabeleženi prikaz već ljudska bića. Imam podbradak, ali na mojim fotografijama se retko vidi. Imam velike ruke, ali nikad ih ne ističem. Tu je stomak, ali i strukirana haljina. Imam tamnu boju kose, ali nekad ispadne svetla. Na zadnjici celulita, ali nikad niste videli moju zadnjicu. Smejem se, a jutros sam plakala. I to je sasvim prirodno. Kad uključimo kameru? Kad izgledamo najlepše i najreprezentativnije. Ne kad ridamo satima u kadi, bacamo đubre, ribamo pločice, večeramo u pidžami, idemo na pijacu, u poštu, teretanu. Neko gleda našu „savršenu” fotografiju i kuka nad svojim životom dok mi to radimo sa tuđom. Jedini izlaz iz tog začaranog kruga je da osvestimo da nikome nije bolje od nas koliko god se činilo. Svi imamo svakakve periode i dane, pa tako i stanja koja utiču na naše telo. Ti si ti, jedna takva na svetu, u tome je tvoja moć, prihvati je, iskoristi i prestani da se upoređuješ, nemaš sa kime. Mreže su mesto na kome opuštamo mozak i čula, neka tako i ostane.
Pročitaj i: INTERVJU SA DANICOM KRSTIĆ „TRADICIONALNA MUZIKA MI JE NAJPRIRODNIJI ŽANR”
7. Za kraj, podeli sa nama neku dobru, toplu, prijatnu misao, koja i tebe vodi kroz život.
Ono što mene definitivno vodi i što imam svuda zapisano da se ne zaboravim jeste – imaš jedan život, ne tri. I dok razmišljaš o onome što je bilo i o tome šta će tek da bude, ovaj trenutak koji sada živiš prolazi. Kratak je, neke prilike se ne ukazuju dva puta, neka dešavanja ne ponavljaju, a neki odnosi ne obnavljaju. Dragoceno je biti živ, jer samo tad možeš sve. I zato: kreirajte sebi život tako da jedva čekate da se probudite i da živite. Nema radnih i neradnih, nema čekam petak, leto, putovanje, novi posao, auto, kuću, da smršam, da se zaljubim, da budem spremna, da završim faks i još samo ovaj kurs i još samo ona knjiga, a onda da dođe bolje vreme – najbolje je uvek sad!
Izvor: Milica Branković
Foto izvor: Milica Branković
Autor: Jovana Golubović
