Srpski vaterpolisti su letos postali olimpijski šampioni, usput su mlađi juniori bili prvaci Evrope, a stariji juniori prvaci sveta. Da nije sve u reprezentaciji, već i u klubovima kao razvojnom vodvilju, govori i činjenica da su uprave pet naših uglednih vaterpolo klubova – Partizan, Crvena zvezda, Radnički Kragujevac, Novi Beograd i Šabac, bili i te kako vredne da dovedu što bolje igrače u svoje redove, posebno prva četiri navedena kluba sa ovog spiska. Ovako je sve krenulo…

Ovog proleća je kao bomba odjeknula vest da je Beograd organizovao završni Final 8 turnir Lige šampiona za vaterpoliste za sezonu 2020/2021, i to zbog toga što je u Srbiji bila povoljna situacija sa kovidom-19 u odnosu na nemački Hanover. Zasluge za sve to se mogu pripisati upravi ambicioznog kluba Novi Beograd (u daljem tekstu: NBG), iza koje stoji kapital Aleksandra Šapića. Upravo stečenim parama od raznoraznih akcija koje je ovaj klub sproveo, dobio je pravo da organizuje završni Final 8 turnir vaterpolo Lige šampiona za sezonu 2020/2021; bio je ovo prvi put u istoriji vaterpola da se završni turnir Lige šampiona igra na neutralnom terenu, pa je sa LEN-om dogovorena i organizacija završnih Final 8 turnira i za sledeće dve sezone: 2021/2022. i 2022/2023, te je samim tim NBG stekao pravo da automatski obezbeđuje plasman u grupnu fazu ovog elitnog vaterpolo takmičenja u predstojeće dve sezone.

NBG kao motivacija za druge klubove

Naš proslavljeni as u ovom vodenom sportu, Vladimir Vujasinović, trener NBG-a i pomoćni trener u reprezentaciji, imao je želju da okupi što bolji tim koji će se boriti i za Ligu šampiona, i za trofej u vaterpolo Jadranskoj ligi, i za titule u nacionalnom šampionatu i kupu. Međutim, pasionirani ljubitelji vaterpola nisu ni mogli da zamisle da će na jednom mestu, upravo u redovima NBG-a, moći da se okupe Dušan Mandić, braća Viktor i Strahinja Rašović, braća Gojko i Duško Pijetlović, Nikola Jakšić, Radomir Drašović, kao i internacionalci Angelos Vlahopulos (Grčka), Žoao Pedro Fernandeš (Brazil) i Nika Šušiavili (Gruzija) – zaista pravi „drim tim” koji će biti prvi favorit za osvajanje „kvatrostruke krune”, sudeći po imenima.

Zvučna imena imaju i Radnički KG, Crvena zvezda i Partizan. Najveće zvezde u prvom spomenutom klubu iz Kragujevca svakako su Miloš Ćuk i Hrvat Josip Vrlić. Zvezda je zadržala kostur tima na čelu sa Nikolom Rađenom i Gavrilom Subotićem, koji je prošle sezone osvojio nacionalni kup i stigao do polufinala Evrokupa. Partizan je započeo proces revitalizacije zadržavanjem Stefana Mitrovića, dovođenjem još jednog povratnika Milana Aleksića, te dovođenjem reprezentativca SAD Marka Bovena, dok su ostala najveća imena Partizana svakako Dimitrije Rističević, Nemanja Vico, Filip Radojević i talentovani Petar Velkić.

Nema šta da se spori u ovom slučaju, stariji su tu da bi mladi mogli da stasaju!

Uzbudljiva sezona koja davno nije bila viđena

Evropska vaterpolo federacija je odlučila da se među 12 klubova direktnih učesnika grupne faze takmičenja vaterpolo Lige šampiona, pored NBG-a, nađe upravo i kragujevački Radnički, kao prošlosezonski osvajač Jadranske lige u vaterpolu i nacionalnog prvenstva, dok je Zvezda, kao osvajač ovog takmičenja za sezonu 2012/2013, prihvatila ponudu da učestvuje u kvalifikacijama. S druge strane, Šabac i Vojvodina su odlučili da se takmiče u Evrokupu, drugom LEN-ovom po jačini uglednom takmičenju. Međutim, Vojvodina je učešće završila u prvoj kvalifikacionoj fazi, dok je Šabac bio nadomak plasmana u četvrtfinale. Partizan, kao naš najtrofejniji i najznačajniji vaterpolo klub, odlučio je da ni ove sezone ne učestvuje u takmičenjima takve vrste jer je cilj novog rukovodstva na čelu sa Filipom Filipovićem i Nikolom Kuljačom da ponovo stabilizuje poslovanje kluba, pa da ponovo počnu da ciljaju na velike domete, jer ruševine koje su drugi iskoristili trebaju dugo da se krpe.

Zvezda je sada došla u situaciju da je nadomak povratka u Ligu šampiona, i to tako što je žrebom odlučeno da 16. i 20. oktobra odmeri snage sa italijanskom Savonom u borbi za taj cilj. Pobednici tog, i još tri dvomeča, obezbediće još minimum 14 mečeva u elitnom vaterpolo takmičenju, a poraženi će ići u četvrtfinale drugog po jačini takmičenja Evrokup; u slučaju da Zvezda ne zaigra u Ligi šampiona, šanse za osvajanje Evrokupa će joj biti veće u odnosu na prethodnu sezonu, gde su u polufinalu bili eliminisani od mađarskog Solnoka, kasnijeg osvajača tog takmičenja.

U ostala tri dvomeča, snage će odmeriti: hrvatski klubovi Jadran iz Splita i Mladost iz Zagreba, mađarski klubovi Solnok i OSC iz Budimpešte, kao i španska Barselona i italijanska Breša.

U grupnoj fazi takmičenja, 16 timova biće podeljeno u dve grupe po osam, a pored NBG-a kao domaćina Final 8 turnira, plasman na završni turnir će obezbediti još sedam najbolje plasiranih timova iz obe grupe.

Raspored grupa je sledeći:

Grupa A: FTC Telekom Budimpešta (Mađarska), Zodijak Atletik Barseloneta (Španija), Olimpijakos (Grčka), Dinamo Tbilisi (Gruzija), Novi Beograd, Radnički Kragujevac (Srbija), Barselona (Španija)/Breša (Italija), Jadran Split/Mladost Zagreb (Hrvatska).

Grupa B: Pro Reko (Italija), Jug Adriatic Osiguranje Dubrovnik (Hrvatska), Vaspo 98 Hanover (Nemačka), Marsej (Francuska), Špandau 04 Berlin (Nemačka), Steaua Bukurešt (Rumunija), Solnok/OSC (Mađarska), Savona (Italija)/Crvena zvezda (Srbija).

Termini odigravanja mečeva grupne faze nadmetanja su sledeći:

Prvo kolo – 26-27. 10. 2021.

Drugo kolo – 9-10. 11. 2021.

Treće kolo – 19-20. 11. 2021.

Četvrto kolo – 30. 11.-1. 12. 2021.

Peto kolo – 14-15. 12. 2021.

Šesto kolo – 21-22. 12. 2021.

Sedmo kolo – 11-12. 1. 2022.

Osmo kolo – 25-26. 1. 2022.

Deveto kolo – 8-9. 2. 2022.

Deseto kolo – 22-23. 2. 2022.

Jedanaesto kolo – 18-19. 3. 2022.

Dvanaesto kolo – 29-30. 3. 2022.

Trinaesto kolo – 7-8. 6. 2022.

Četrnaesto kolo – 14-15. 6. 2022.

Final 8 turnir biće odigran od 30. juna do 2. jula u Beogradu, upravo pod pokroviteljstvom domaćina i direktnog učesnika te faze nadmetanja NBG-a. Četvrtfinalni mečevi biće odigrani 30. juna, polufinalni 1. jula, a finalni meč 2. jula.

Primetna je velika pauza između 11. i 12. kola iz razloga što će april i maj biti rezervisani za reprezentativne obaveze igrača jer će od 13. do 29. maja biti održano Svetsko prvenstvo za vaterpoliste u japanskom gradu Fukuoki. Biće ovo prvi put nakon 2001. i 2003. da se u istoj godini igraju i svetsko i evropsko prvenstvo za vaterpoliste zato što će u septembru 2022. biti održano i kontinentalno prvenstvo u splitskoj „Spaladium Areniׅ”. Nije tajna da je Hrvatima uzor za ovakvu organizaciju bio Beograd, koji je Evropsko prvenstvo za vaterpoliste 2016. organizovao u novobeogradskoj „Štark areni”.

Zaključak

Biće ovo čudna, ali interesantna sezona u klupskom i reprezentativnom vaterpolu zbog svega navedenog, kao i zbog činjenice da se kalendar morao nekako uskladiti sa Svetskom ligom i Jadranskom ligom. U istoriji treće Jugoslavije/Srbije i Crne Gore i Srbije ovakva euforija se viđala bezbroj puta: prvi put se to dogodilo 2000. godine, kada je Bečej osvojio titulu prvaka Evrope, posle gašenja Bečeja je Niš postao ravnopravan rival Partizanu, a posle gašenja Niša je Partizanov ravnopravan rival bila novosadska Vojvodina.

Razvoj klupskog vaterpola se na viši nivo digao tokom sezone 2012/2013, kada su Partizanu i Vojvodini društvo pravili: revitalizovana Crvena zvezda, kao i tada tek novoosnovani Radnički iz Kragujevca. Ovakvo ushićenje je trajalo sve do 2014, kada su neki od naših trofejnih vaterpolista, koji su bili deo nekog od ova četiri kluba u to vreme, počeli da napuštaju Srbiju zbog neraščišćenih stvari, koje su počele da se popravljaju nakon što je Viktor Jelenić preuzeo poziciju predsednika Vaterpolo saveza Srbije, koju obavlja uporedo sa pozicijom predsednika VK Crvena zvezda.

U poslednje dve, tri, a možda i četiri godine, počevši negde sa Jelenićevim dolaskom na čelo nacionalnog saveza, a pre Olimpijade u Tokiju, situacija se malo popravila. Sve ovo napominjemo zato što je SD Radnički od gašenja spasio nekadašnji gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić, za vreme čijeg mandata su sportske sekcije Radničkog bile transformisane u privredno preduzeće, a Partizan je počeo sa procesom revitalizacije nakon decenijskog posrtanja. Zvezda je uvek davala znake života i kada nije igrala velika međunarodna takmičenja, dok su u međuvremenu nastali Šabac i NBG, a Nais iz Niša, Vojvodina, Valis iz Valjeva, Proleter iz Zrenjanina i Zemun odlučili su da za sada deluju kao klubovi koji će mlade igrače ispratiti na dalek put.

Sve u svemu, kada oduzmemo Partizan i Zvezdu zbog toga što se smatraju „starim kajlama” srpskog vaterpola, mogao bi da se dogodi da se ponovi Bečej 2000, jer odraz šampionske generacije Bečeja od pre 21 godine u ovom slučaju predstavlja tim NBG-a zbog toga što je ovaj ambiciozni i marketinški agresivno pokriven klub okupio gotovo sve naše trofejne reprezentativce, kako u igračkom, tako i u rukovodstvenom kadru. Time zaključujemo da će NBG imati šanse za „kvatrostruku krunu”, kao i da se Partizan, Zvezda, Radnički i Šabac neće opustiti. Ostali će biti tu samo da osete moć razigravanja jakih mečeva.

Najveća mana je u tome što klupske mečeve neće imati prilike da vidi pola Srbije, jer pravo na te mečeve ima Sport klub, ali – niko ne bi voleo da ostane kratkih rukava ako ima volje da gleda i te utakmice. Dakle, nešto bi moralo da se reguliše…

Autor: Đorđe Vesković

Izvor naslovne fotografije: idea2design.net