Pravi novinar nikada ne odmara, uvek drži otvorene oči (čak i one na leđima), a informacije od vrednosti se trudi da prenese što pre i na što kvalitetniji način.

Voleći da o sebi mislim kao o pravom novinaru, ovih pravila se uvek pridržavam − to mi ide uz prirodu i ne pada mi teško.

Tako je i danas, izveštavam vas pravo sa obala Sredozemnog mora, zavaljen  u ležaljku sa pogledom na dim koji dopire sa udaljenih brda zaliva koji je još pre Turaka nosio naziv Fiskos.

Isprva, nisam znao šta nas čeka na jugozapadu Turske. Informacije koje smo dobijali od agencije bile su šture i u rečima vodiča nije bilo mnogo sigornosti. Ono što je stiglo do nas na putu jesu bile vesti o požarima koji su zahvatili i deo grada u kome ćemo letovati, tačnije jedan predeo desetak kilometara udaljen od plaže. Pominjano je i eventualno proglašenje vanrednog stanja, te sumnje vlasti na ekološki terorizam, mada su te vesti demantovane i pre našeg dolaska u Marmaris.

U prvim satima boravka primetili smo da ljudi ne deluju preterano potreseno i uzrujano, dočekao nas je uobičajeni žamor i galama pijačara koji se užurbano kreću, svako za svojim poslom. Ulice su po pravilu sačinjene od modernije verzije kaldrme koju još uvek viđamo na našim ulicama, a koju nam je u amanet ostavila nekada moćna imperija Osmanskog carstva.

Sam hotel ispunjen je nekom čudnom, rekao bih porodičnom atmosferom. Zgradu sa samo par spratova opslužuje par ljudi, te smo brzo uspeli da zapamtimo radnike, kao i oni nas. Ono na šta smo se takođe vrlo brzo navikli jesu prodavci širom grada koji su nas, Srbe, najčešće mešali sa Rusima, uredno nam se zahvaljujući rečju „spasiba“, što je nama bilo simpatično.

Vlasti su svojim državljanima zabranili da tek tako ostvaruju fizički kontakt sa turistima, umesto toga, uglavnom pokušavaju da vam privuku pažnju dobacivanjem ili odmerenim prilaženjem i zapitkivanjem. Valja reći da nismo imali neprijatnih situacija i da se meštani prema nama odnose prijateljski i bez navalentnosti.

Za razliku od prijateljski nastrojenih lokalaca, Sunce Marmarisa nema milosti. Temperature koje idu preko 40 stepeni ovde su konstanta, a meseci bez kapi kiše ne pomažu u situaciji sa požarima. Uticaj vetra najbolje bi bilo uporediti sa uperenim fenom koji nikako ne doprinosi rashlađivanju.

Posledice požara se kod nas turista ne osećaju, dim se na grad povremeno spušta tokom noći, a kako vodiči kažu, najgore je prošlo. Pa ipak, odlučili smo da tokom fakultativnih izleta zaobiđemo odlaske na zapad, kako ne bi gledali užasne prizore izgorelih površina koje vatra ostavlja za sobom.

Umesto toga odlučili smo se za nekoliko različitih krstarenja na kojima smo se proveli divno, prvi put došli u kontakt sa ronjenjem, probali neke od morskih specijaliteta i umalo ostali zarobljeni na otvorenom moru zbog kvara na brodu, ali to je posebna priča.

Plaža je lepa, ali ne i savršena. Pesak je uglavnom prošaran šljunkom i definitivno ne može da se svrsta u kategoriju sa nekim grčkim plažama, međutim, kvalitet i čistoća mora, kao i divan pejzaž koji upotpunjuju povelike palme na svakom ćošku ovaj kraj definitivno čine konkurentim sa plažama grčkih ostrva.

Turska kuhinja važi za začinjenu, ali i ukusnu. Različite varijacije kebaba treba probati, kao i neke od morskih specijaliteta, naravno, sladoled na plaži je neizbežan, a ukus je izuzetan. Obrok za dve osobe u restoranima kraj mora ne prelazi petnaestak eura.

Na red su došle poslastičarnice i tradicionalni recepti turskih kolača − definitivno jedan od razloga zbog kojih bih se vratio u Tursku. Ljubazni radnici izlazili su nam u susret i bili strpljivi prilikom naših premišljanja nad menijem. Naravno da su slatkiši bili fenomenalni, i naravno da smo se, kao po pravilu, svakoga dana vraćali po još. Od specijaliteta izdvojio bih baklavu sa pistaćima u kombinaciji sa sladoledom, kao i mešavinu čokoladnih kolačića gde je svaki sačinjen od neke druge vrste čokolade.

Generalni zaključak još uvek nisam doneo, prepun sam utisaka i definitivno će mi trebati malo vremena da se to „slegne“ − ono što već sada znam je da će konačna ocena Marmarisa biti pozitivna, kao i da bi bilo lepo vratiti se i obići sve ono što sada neću stići.

To bi bilo sve, a evo par informacija koje bi mogle da znače svakome ko planira da poseti ove krajeve ovog leta: moj savet je da to svakako učinite, naročito oni skeptični po pitanju turizma u Turskoj.

Ja se sada odjavljujem, pivo se greje, a kebab se hladi, što ne smemo dozvoliti, a valja napisati i još par saveta o tome šta raditi tokom boravka u Turskoj.

Pozdrav iz Marmarisa!

Autor: Nenad Stanković