Od samog početka ljudskog postojanja postojala je potreba za hijerarhijom. Uzimajući u obzir ona u počecima nije bila definisana onako kako bi trebalo da bude, neki oblici nje su postojali u društvu. Uvek se znalo ko je nadređen, a ko podređen, odnosno, ko kosi, a ko vodu nosi. To se zna i danas, a znaće se i za pedeset godina.

Politika je ta koja se, generalno rečeno, meša u sve i bez koje ništa ne sme da prođe. Obuhvatila je svaki segment života, svidelo se to nama ili ne. U velikoj većini smo mi kao građani odgovorni za to, a opet, sa druge strane, tako nam je i nametnuto.

Još dok smo bili deca, kako je to kod nas u Srbiji običaj, mi smo, umesto tipičnih priča o tamo nekom ,,začaranom“ svetu koji nas čeka kada odrastemo, od starijih stalno slušali o čuvenom 5. oktobru i još čuvenijim demonstracijama, i kada bi počeli sa pričom, krenuli bi od Kulina bana, pa sve do danas. Nema te slave u Srbiji na kojoj nije prelistana politika sve
do detalja. Takav smo narod i takva nacija, u korenima nam je da se svi razumemo u politiku bez obzira na to da li smo kompetentni da o njoj zborimo ili ne.

Kada je reč o politici, uvek postoje ljudi koji će se za nju opredeljivati na ovaj ili na onaj način. Nekima će se dopasti priče starijih, pa će kasnije odlučiti da im to možda bude i životni poziv. Nekima će te priče doći glave tako da više nikada ne požele da čuju ni ,,p“ od politike. Na kraju, kao i svuda, ostaće ona grupa ljudi koja je neutralna, te tu priča zapravo tek počinje.

Nakon par reči o samoj politici, rekla bih nešto i o čuvenom pojmu sudbina.

Lično smatram da sudbina ne postoji, jer da postoji, mi ne bismo bili odgovorni za svoje postupke tokom života. Da sudbina postoji, nas niko ne bi pitao zašto smo ovo ili ono uradili, ako nam je već to svima negde zapisano. Smatram da je to izgovor kako bi ljudi našli opravdanje za sve loše što bi im se u životu desilo. ,,Eh, bio je uspešan mladić, ali sudbina ga
uzela pod svoje i eto ti sad,“ ili ,,Šta ćeš, mi bismo bili uspešan narod da nam sudbina nije odredila da patimo“ i druge priče. Ljudi više ne znaju šta će sami od sebe, te za sve loše što im se desi, oni krive sudbinu, ne razmišljajući uopšte o tome da se stvari možda ne odvijaju na određeni način zbog njihovog sopstvenog nerada, loših misli ili postupaka koje su tokom svog života napravili.

Međutim, kada je reč o politici kao izboru ili sudbini, tu čovek dolazi u ono stanje gde više ne zna šta da misli i kako da se postavi.

Ako se misli na izbore, u smislu da li moramo da glasamo za onoga ko nam se nameće ili ne, smatram da je to čista odluka svakog pojedinca, te tako ponovo dolazimo do one podele na tri vrste ljudi kada je reč o izborima.

Prvi će biti aktivni glasači, drugi neće biti dostupni kada budu bili izbori, dok će treći biti neutralni. Neutralni mogu biti ili mladi ljudi, studenti, buntovnici novog doba koji žele ponovo neku revoluciju, ili oni ljudi koji su osigurani (kako finansijski, tako i porodično), te oni neće želeti da glasaju i da se mešaju. Najveći problem negde i jeste u tim ljudima koji su
neutralni (ne osuđujem nikoga, kažem to gledajući iz sociološke perspektive), koji su apolitični i koji ne znaju šta bi kod sebe menjali, a kamoli da odgovore kada biste ih pitali šta bi menjali u sopstvenoj državi.

Ništa ne vredi kada je čovek neutralan, kada ne zna šta želi. Važno je upoznavati se sa stvarima i uvek imati svoj stav. Tu je i onaj čuveni citat koji glasi: „If you stand for nothing, you will fall for anything.“

Međutim, kada se desi nešto loše, ti isti će prvi stajati u redovima kada bude došlo do neke pobune ili nekog preokreta, i tako idemo u krug, od stranke do stranke, od izbora do izbora. Kako bi čuveni dr Arčibald Rajs rekao: ,,Čujte, Srbi, čuvajte se sebe.“

Bilo kako bilo, politika je uvek prisutna u našim životima, učestvovala ona posredno ili ne, uvek je tu. Da je nema, mladi ne bi imali za šta da se bore, a stari o čemu da razgovaraju. Politika je dobra stvar i od vrhunskog je značaja, samo joj treba znati prići na pravi način.

Autor: Andrea Dobrosavljević
Izvor naslovne fotografije: opanak.rs