SAMO SE TI IGRAJ, DEČAČE

Išlifovan sportski novinar ovde bi vam govorio o statistici, draftu, učinku i brojkama. Ja se odmah moram ograditi − to neću učiniti.

U rubrici nazvanoj „Kultura“ imam potrebu da prozborim o tome šta je to jedan dečak uradio za kulturni identitet našeg naroda.

U svim sferama i nivoima naše današnjice provlače se politika, lični interesi, svetski interesi, geopolitički usud, ponosna narav i nebeski gard. I šta god radili, gde god bitisali, igrali, pisali, stvarali, našao se neko da se saplete o naše uspehe i dostignuća. Našao se neko da ospori, da okrivi i nađe ono zrno graška što žulja ispod naslaganih godina.

A eto, našao se jedan nasmejani dečak, jedna gigantska pozitivna pojava, da osvetla taj narodski, sa svih strana okaljani obraz.

Mi kao društvo, inače, volimo da se saživimo sa uspesima svojih veličina, da ih doživljavamo i proživljavamo kao svoje, iako kao pojedinci možda baš i nismo ni u kom pogledu dodali loptu i upisali sebi asistenciju u učinak… Međutim, to ne menja ponos koji bez izuzetka oseća  i onaj ko baš i nije siguran šta je srpski Džoker postigao − ponos što je ovo izmučeno tlo, sistem pun naprslina, društvo zaraženo interesom, ipak iznedrilo onog koji se danas naziva najkorisnijim igračem najveće košarkaške lige na planeti.

Nikola Jokić je danas kulturni identitet ovog naroda.

Nikola Jokić je danas simbol požrtvovanosti, porodice, odricanja, harizme, srdačnosti, mudrosti i domišljatosti.

Nikola Jokić je danas predstavnik onog našeg identiteta, koda i mentaliteta kakve bi svet trebalo da poznaje. On je danas neosporna, živa slika onoga što ovaj narod jeste.

I sutra će, posrne li, ustukne li, biti, takođe, slika i agens one naše ružne, optuživačke, osuđivačke i prgave strane. Ali danas, mi smo ipak Nikola Jokić, ona dobra, svesrdna, nasmejana strana o koju se sapliću vekovi.

I zato, koliko god psihologije i sociologije osporavale ono što svi danas sa ponosom doživljavamo kao uspeh − birajte da ga ipak doživite tako. Ipak postoji nešto više, izvan definicije i forme, neka nebeska pravda, koja poravnava životne tasove koji su kod nas retko u ravnoteži, neko bilo života koje ne da da se naš nacionalni identitet, onakav kakav jeste, ostavi po strani.

Zbog svega toga, kad sledeći put ovom momku zamerite što je jedno leto odlučio da preskoči i ne natopi znojem nacionalni dres, setite se da zastanete, razumete i prihvatite da je neko, na kraju krajeva i za vas, imao najviši cilj.

Fotografija: www.b92.net

Autor: Milica Šojić