Bipolarni poremećaj spada u poremećaje raspoloženja i podrazumeva neuobičajene promene raspoloženja, nivoa energije i aktivnosti, koncentracije i svakodnevnog funkcionisanja. Ranije se nazivao maničnom depresijom, te je i danas ovaj poremećaj među ljudima poznat pod tim imenom.

Ljudi se prečesto i bez mnogo razmišljanja razbacuju terminom bipolarno, naročito kada na društvenim mrežama žele da opišu svoje stanje i olakšaju drugima da se identifikuju sa njima. Naravno, u najvećem broju slučajeva, oni koji koriste ovu reč čak ni ne znaju šta znači biti bipolaran, zanemaruju stvarne probleme sa kojima se ljudi koji pate od bipolarnog poremećaja suočavaju i predstavljaju bipolarnost kao interesantnu, simpatičnu osobinu. Iako se ovo najčešće dešava bez zle namere, trebalo bi da konačno shvatimo koliko je mentalno zdravlje važna, a ujedno i osetljiva tema, i koliko naizgled obične reči koje napišemo ili izgovorimo mogu negativno uticati na ljude sa mentalnim problemima. Pored toga, pogrešno predstavljanje mentalnih bolesti ujedno širi i pogrešno shvatanje istih. Zato, umesto da u 21. veku internet koristimo za širenje svesti o mentalnom zdravlju, često ga koristimo na sasvim suprotan način – za širenje dezinformacija i baziranje ličnosti na lažnim karakteristikama mentalnih poremećaja. Očigledno je da ovakvo ponašanje treba što pre da bude iskorenjeno, a u njegovom iskorenjivanju učestvujemo apsolutno svi.

Simptomi                                                                                                        

Bipolarni poremećaj uključuje depresivnu, maničnu i kombinovanu fazu (epizodu).

Depresivna epizoda podrazumeva upravo onakve simptome, kakvi postoje i kod depresije. Osoba se, najkraće tokom dve nedelje, konstantno oseća usporeno, bezvoljno, umorno, tužno, nemotivisano itd. Javlja se mnogo veća potreba za spavanjem, pa se samim tim produžava vreme koje osoba provodi u krevetu, često u nemogućnosti da iz njega ustane i natera se da bilo šta uradi. Proces razmišljanja se znatno usporava i osoba je mnogo manje spremna da prihvati i usvoji nove informacije. Takođe, mozak se fokusira na negativne stvari iz prošlosti, preterano ih analizirajući i zanemarujući budućnost. Kada je u pitanju ozbiljna, teška depresija, moguće je čak i javljanje halucinacija.

Pročitajte i: Depresija

Sasvim suprotno od depresivne epizode, manična epizoda je „ubrzani“ period, pri kome se osoba suočava sa pojačanom moždanom aktivnošću. Pri ovom stanju osoba ima velike poteškoće da se fokusira na bilo šta, jer se njene misli menjaju i prebacuju s teme na temu nenormalnom brzinom, ostavljajući premalo vremena za obradu informacija. Menja se raspored spavanja i osoba ima problem da uopšte zaspi. Ljudi koji pate od bipolarnog poremećaja često opisuju period manije kao pozitivno stanje. U ovom periodu se povećava nivo energije i kreativnosti, osoba može biti mnogo produktivnija nego inače, kod nje vlada osećanje uspešnosti i zadovoljstva. Poznate ličnosti ili umetnici koji se suočavaju sa ovim problemom izdvajaju upravo maničnu epizodu kao vreme kada stvaraju svoja umetnička dela (npr. muziku). Međutim, simptomi manične epizode ujedno obuhvataju i negativne posledice, kao što su konzumiranje droga i alkohola ili stupanje u nezaštićene i nepromišljene seksualne odnose. Takođe, kada je u pitanju ozbiljna, teška manija, javljaju se zablude koje podrazumevaju osećaj da će osoba živeti zauvek, da može da osvoji čitav svet i da poseduje ogromnu moć.

Kombinovano stanje se nalazi negde između depresije i manije. Preciznije rečeno, ono podrazumeva manično stanje (povećanu moždanu aktivnost), koje bi osoba opisala kao stanje depresije. To znači da je često teško odrediti da li se radi o depresiji ili o kombinovanom stanju bipolarnog poremećaja. Iako se osoba oseća depresivno, ona se suočava sa simptomima koji se ne poklapaju sa depresijom – na primer javljaju se problemi sa spavanjem (dok kod depresije oni ne postoje), preovladava osećanje ljutnje ili besa, stanje se pogoršava uveče (dok je kod depresije gore ujutru i tokom dana) i osoba se oseća plačljivo (dok je kod depresije to više „ravna linija“, bez ikakvih emotivnih reakcija). Pri ovom stanju postoji mnogo veća verovatnoća da će se osoba samopovređivati ili počiniti samoubistvo. Još jedna otežavajuća okolnost kod pogrešnog dijagnostikovanja depresije je ta, da će konzumiranje prepisanih antidepresiva znatno pogoršati stanje osobe koja zapravo pati od bipolarnog poremećaja (jer antidepresivi povećavaju moždanu aktivnost koja je kod kombinovanog stanja već prevelika).

Vrste/tipovi bipolarnog poremećaja:

1. Bipolarni poremećaj I – javlja se makar jedna jaka manična epizoda praćena jakom depresivnom epizodom, koja traje najmanje nedelju dana i čiji su simptomi često dovoljno ozbiljni da osobu smeste u bolnicu. Javlja se jednako često i kod muškaraca i kod žena. Kod prvog tipa bipolarnog poremećaja mogu postojati i isključivo manične epizode, pri čemu se osoba suočava sa ekstremnom manijom, nakon koje sledi relativno normalno stanje, daleko od klasične depresije.
2. Bipolarni poremećaj II – javlja se niži stepen manije praćen blažom depresijom. Naziva se još i hipomanijom. Pošto su simptomi kod ovog tipa bipolarnog poremećaja znatno slabiji i manje uticajni na svakodnevni život nego kod prvog tipa, on često prolazi bez ili sa dosta zakasnelom dijagnozom.
3. Ciklotimični poremećaj – javlja se uglavnom usled uzimanja antidepresiva. Osoba se suočava sa depresivnom epizodom zbog koje mora da konzumira antidepresive, kako bi izašla iz te depresivne epizode. Nakon toga sledi manična epizoda blažeg ili srednjeg intenziteta. Ovakvo stanje se može ponavljati u krug tokom lečenja antidepresivima, ali sa druge strane, ovi lekovi su neophodni da osoba ne bi ostala u stalnom stanju depresije.
4. Drugi bipolarni i srodni poremećaji

Lečenje

Posledice bipolarnog poremećaja se mogu umanjiti psihoterapijom i promenom životnih navika, ali je u najvećem broju slučajeva neophodno korišćenje lekova. Iako je ovaj poremećaj neizlečiv, određenim lekovima se njegovo dejstvo značajno umanjuje i omogućava se lakše svakodnevno funkcionisanje osobe.

• Stabilizatori raspoloženja (najefektivniji je litijum) – sprečavaju nagle, intenzivne promene raspoloženja;
• Antipsihotici (npr. Olanzapin) – smanjuju verovatnoću pojave maničnih epizoda;
• Antidepresivi – podižu moždanu aktivnost i raspoloženje, izvlačeći osobu iz depresivne epizode;
• Lekovi protiv anksioznosti…

Uzrok

Najčešće, čak 70% bipolarnog poremećaja je kod osobe genetski nasleđeno, dok 30% dolazi iz okoline u kojoj osoba živi. Naravno, procenti se razlikuju u zavisnosti od individue. Pod uticajima okoline se podrazumevaju određeni stimulansi koji mogu znatno da pogoršaju stanje osobe koja pati od bipolarnog poremećaja, npr. droge, alkohol, steroidi, kafa, cigarete… Znači, osoba bi trebalo da izbegava njihovo konzumiranje. Pored spoljašnjih stimulansa, važnu ulogu ima i unutrašnje stanje osobe – recimo, viši nivo stresa će svakako pogoršati simptome.

Kako bismo sami doprineli umanjivanju simptoma bipolarnog poremećaja najviše sto možemo, treba da uspostavimo određeni ritam po kome ćemo izvršavati svakodnevne aktivnosti. Recimo, neuravnotežen raspored spavanja će pogoršati simptome, pa treba da postoji tačno određeno vreme kada ležemo i kada se budimo.

Nakon što smo se upoznali sa najvažnijim karakteristikama bipolarnog poremećaja, važno je da pomenemo kako i sami možemo pomoći ljudima koji se bore sa ovim problemom. Za početak, moramo podići svest o mentalnom zdravlju i prepoznati ljude koji imaju probleme sa mentalnim zdravljem kao jednaka ljudska bića, kojima su podrška i razumevanje potrebni kao i svakome od nas. Neretko se veze (porodične, prijateljske ili romantične) završavaju upravo zbog posledica koje bipolarni poremećaj ostavlja na društveni život ljudi. Zato moramo naučiti da razgovaramo o svojim osećanjima. Oni koji pate od bipolarnog poremećaja treba da imaju razumevanje za svoje bližnje i pokušaju da im objasne sa čime se suočavaju i koja vrsta podrške im je potrebna. I obrnuto, ostali treba da pruže podršku onima koji pate od bipolarnog (ili bilo kog drugog) poremećaja, tako što će biti tu i tokom najboljih i tokom najgorih dana.

Mnogi problemi bi bili makar samnjeni, ako ne i rešeni, kada bi ljudi pokazivali razumevanje za druge i pokušavali da se stave na tuđe mesto i da zamisle sebe u onim situacijama, u kojima se drugi nalaze. Empatija i razumevanje su ključ. Niko ne traži i ne želi sažaljenje. Dovoljno je da budemo tu za druge i pokažemo im da mogu da računaju na nas. Tako ćemo i mi imati na koga da računamo i nikada se nećemo osetiti kao da nemamo od koga da tražimo pomoć i podršku.

Pripremila: Anastasija Mitrović

Izvori: healthline.com, Dr Patric McKeon – Bipolar Disorder: what it is & what to do

Foto-izvor: myamericannurse.com