RAZLIČITOST KROZ SVETLE TONOVE – VOLIM SVOJ ALBINIZAM I SVOJU RAZLIČITOST

, AKTUELNO, INTERVIEW

Svetlana Šlapak ima 21 godinu. Studira Turističku akademiju. Pod umetničkim imenom SUMI, na društvenim mrežama podiže svest o albinizmu koji ima. Voli da crta, slika, peva karaoke. Ljubitelj je japanske kulture. Sa Svetlanom pričali smo o tome kako je provela svoje detinjstvo, koliko je teško biti albino u današnjem društvu i kako je uspela da ostane različita uprkos drugačijim vrednostima u društvu. 


YN: Kako bi opisala svoje detinjstvo?

Svetlana: Kao nešto što je prošlo i nečemu čemu ne treba pridavati pažnje. Trpela sam dosta vršnjačkog nasilja zbog mog vida. Svaki dan u školi sam dobijala batine (1-3 razred osnovne), ali to je prošlo i ne želim mračiti ni sebe ni duge. 

YN: Da li bi mogla da nam objasniš šta je albinizam?

Svetlana: Albinizam je nedostatak pigmenta u koži, kosi i očima. On može biti potpun ili delimičan. Tako postoji i dosta vrsta i podvrsta albinizma. Osobe sa albinizmom mogu imati boju kose od bele do svetlo braon, a oči su uglavnom sive (nekad izgledaju ljubičasto, plavo ili zeleno u zavisnosti od količine svetlosti.) Albinizam uzrokuje alergiju na Sunčevu svetlost kao i kratkovidost pa osobe sa albinizmom imaju slab vid izražen kroz miopaiju, strabizam, nistagmus. 

YN: Po stručno korišćenim terminima upoznati smo sa albinizmom, ali šta za tebe predstavlja albinizam?

Svetlana: Albinizam je za mene nešto što me izdvaja od drugih sto se tiče fizičkog izgleda. Lako ću biti uočena. Dok se danas neki brinu oko stajlinga, ja mogu samo staviti naočare za sunce i promeniti stil. Volim svoj albinizam i svoju razlicitost.

YN: Da li je bilo teško ostvariti bilo koji san, ako ljudi upiru u tebe prstom, nazivajući te drugačijom od njih?

Svetlana: Da, to je zaista neprijatno pogotovo kad dobacuju neprijatne komentare. To utiče na samopouzdanje. Nije bilo lako, ali to me je na neki način očvrslo ili pak teralo da im teram inat. Želim pokazati i drugim ljudima koji su različiti da nisu slučajno različiti već da su unikat i da treba voleti i ceniti sebe pre svega, a zadnje što treba je odustati. Nikad ne treba odustati i treba se boriti za sebe ono u šta istinski veruješ. Nekad nas tuđa mišljenja i komentari povrede, ali to je jos veći razlog da im pokažemo da greše. 

YN: Kako si se izborila na putu prihvatanja sebe takvom kakva jesi?

Svetlana: Trebalo mi je dosta vremena. Nisam volela sebe bez šminke. Kad sam krenula da gubim pigment opet (jedan period života sam imala tamno plavu kosu) želela sam ostati ista kao i svi ostali. Ubrzo su mi rekli da sedim poput babe. Dobijala sam i komentare da sam odvratna itd. Put nije bio lak, ali i te kako je bio zanimljiv. 

YN: Koje su to ružne stvari koje su došle sa albinizmom, a koje lepe?

Svetlana: Zbog albinizma imam loš vid i alergična sam na sunce, pa uvek moram ići u dugim rukavima, što je naporno. Dobre stvari su što lako mogu izgraditi svoj brend. Ne kažem da je lako, ali upečatljivo da. Neki me čak upoređuju sa likom ledene kraljice, a neki sa Lady Gagom, što je vrlo interesantno. Gde god odem biću zapažena, što je za posao dobro, ali nekad tolika pažnja ne prija.

YN: Koji je tvoj najveći san koji si do sada ostvarila?

Svetlana: Moj najveći san koji sam do sad ostvarila jeste naučiti šta znači biti čovek, iako i dalje učim. Srećna sam što sam upoznala dosta raznih ljudi, što sam upala u modnu agenciju Sigma i što sam okružena divnim ljudima.

YN: Koji je tvoj cilj za dalje?

Svetlana: Moj cilj za dalje je završiti fakultet i otvoriti svoju modnu agenciju.

YN: Svedoci smo toga da živimo u društvu koje ne prihvata različitost. Kako se ti boriš protiv vrednosti koje te odbacuju u društvu kao “različitu od drugih”?

Svetlana: Nažalost je tako. Ljudi ne prihvataju različitost, ali mislim da je to pre svega, jer nisu informisani. Neki ljudi kad idem ulicom misle i da je slepilo zarazno, a kamoli albinizam. Ljudi su uplašeni. Nedovoljno edukacije i strah izaziva barijeru kod ljudi. To sada razumem, jer i ja sam pre imala barijeru prema ljudima. Ako me sad uvrede neću prihvatiti kao zlo, samo ću okrenuti šalu na svoj račun.

YN: Na društvenim mrežama možemo te pronaći pod imenom albinogirl. Koji je tvoj plan korišćenja društvenih mreža da proširiš svest o albinizmu?

Svetlana: Da, tako je. Albinogirl- mislim da to ime jasno i precizno pokazuje ko sam i šta sam. Pošto se bavim modelingom, pre svega ću privući ljude fotkama. Ispod skoro svake fotografije pišem o svom životu sa albinizmom. Primetila sam da ljude to interesuje, a samim tim ljudi će pre prihvatiti bilo koju razliku u društvu, jer ipak svi smo isti. Svi smo samo ljudi. Takođe, pišem i o modi. Moje najveće inspiracije samog sveta mode su Coco Shanel i Odri Hepbern. 

YN: Koja je tvoja poruka za najpre ljude koji imaju albinizam, a onda i za sve ostale ljude koji se bore sa tim da ostanu različiti, a prihvaćeni u društvu?

Svetlana: Bila sam na fotkanju i jedna devojčica je uzviknula: “Mama, jel to vila?”. Zatim je prišla da se fotografiše sa mnom. Mala deca nas vide kao vile, pa hajde to i da ostanemo. Jako je lepo kad se dete smeje od sreće, uzbuđenja i radosti. Svi smo mi jedinstveni na svoj način. Ne treba da se krijete. Volite i cenite sebe. Takođe, modne agencije jedva čekaju specifične ljude po fizičkom izgledu (ljude sa vitiligom, pegama, mladežima po celom telu itd). Uz vas sam. Sve možemo zajedno. Niste sami. 



Pročitajte i: 20 NEVEROVATNIH ALBINO ŽIVOTINJA



Autor: Jovana Golubović
Izvor: sagovornik Svetlana Šlapak
Foto-izvor: instagram profil albinogirl