OSNOVNE STVARI KOJE TREBA DA ZNAŠ O BITKOINU

Priča o kriptovalutama počela je još davne 2008. godine, a zvanično je lansirana 2009. godine. Tada se svima takav koncept činio bezazlenim i dali su mu kratak rok trajanja, dok su sve koji su ulagali po 5 dolara za jedan bitkoin ismevali.

Nedavno je i na internetu izašao spisak nagrada na jednom gejmerskom takmičenju iz tog vremena, gde su gejmeri koji osvoje prvo, drugo, treće i četvrto mesto dobijali neku značajnu sumu novca, a oni koji su zauzimali od petog do osmog mesta osvajali su 100 dolara u vrednosti bitkoina (što je tada bilo 20 bitkoina).

Zamisli da si tada tih 20 bitkoina ostavio da stoje i zaboravio na njih, a zatim se, jednog 19. aprila 2021. godine, probudio, seo da piješ kafu i pročitaš najnovije vesti, među kojima je i ta da je bitkoin dostigao svoju najveću vrednost od 63 346 dolara!

cena bitkoina od oktobra 2013. do 28. aprila 2021. (u američkim dolarima)

Krajem prošle godine, velikim skokom vrednosti bitkoina, kao i još mnogih kriptovaluta, porasla je i velika zainteresovanost za investiranje i tzv. trejdovanje. Ono što je nekad bilo praćenje akcija, danas je postalo praćenje kriptovaluta, u cilju da se isprate sve one čija vrednost raste, a čija opada.

S obzirom na to da je pasivna zarada sada postala jedan od snova koji žele da ostvare, ljudi širom planete ulaze u ovaj svet i pokušavaju da ovladaju strategijom. Prognoze su takve da vrednost kriptovaluta tek treba znatno da poraste, tako da, ako do sada nije bilo prilike da razmisliš o ulaganju u kriptovalute, možda bi ovo bio i najbolji momenat, zato što su, u nekoj daljoj budućnosti, šanse da ćeš dosta moći da profitiraš velike.


No, pre nego što se odlučiš da išta investiraš i pratiš, najvažnija stvar u vezi kriptovaluta je informisanje i edukacija. Sa finansijama se posebno ne treba zafrkavati, stoga je jako važno postaviti dobru potporu. Danas, sa porastom interesovanja, mnogi resursi za učenje, čitanje i slušanje iskustava i saveta kripto stručnjaka otvorili su široko svoje ruke. Pronađi kvalitetne kanale na Jutjubu, istražuj tako što ćeš čitati članke, učlani se u Fejsbuk grupe i pričaj sa onima koje poznaješ i za koje znaš da se bave kriptovalutama.

Za početak, hajde da se osvrnemo malo na ono odakle je sve krenulo, a to je sam bitkoin.

Šta je, u stvari, bitkoin?

Bitkoin (BTC) je prva kriptovaluta koja se pojavila na tržištu. Ono što razlikuje kriptovalute od fijat valuta jeste to što kriptovalute ne kontroliše nijedna banka. Sistem bitkoina pokreće na hiljade kompjutera širom sveta.

Bitkoin pre svega omogućava korisnicima da šalju i primaju digitalni novac, a pored toga, ljudi koriste bitkoin iz različitih razloga.

Ono što mnogi najviše cene jeste njegova priroda, koja ne zahteva neku posebnu dozvolu – što znači da svako ko ima internet konekciju može da šalje i da prima kriptonovac.

Ko je tvorac bitkoina?

Niko još uvek ne zna!

Tvorac bitkoina se vodi pod pseudonimom Satoši Nakamoto, međutim, ništa nije poznato o njegovom identitetu. Iako ovo ime ima japansko poreklo, Satošijevo korišćenje engleskog jezika je perfektno, stoga mnogi veruju da je pomenuta osoba iz zemlje u kojoj se govori engleski jezik.

Satoši je objavio takozvani ,,Bitcoin white paper“, kao i softver, a nakon toga je nestao 2010. godine.

Na koji način funkcioniše bitkoin?

Kada Ana izvrši transakciju sa Bogdanom, ona ne šalje stredstva onako kako je očekivano. Transakcija nije nalik digitalnom ekvivalentu predavanja novčanice u dolaru, već je više kao da je Ana na listu papira napisala da daje taj dolar Bogdanu (i da to svi mogu da vide). Zatim, kada Bogdan hoće da pošalje ista sredstva Ceci, gledajući u taj list, ona može da vidi da ih on ima.

Taj list je posebna vrsta baze podataka koji se zove blockchain. Svi učesnici mreže imaju identičnu kopiju ove datoteke na svojim uređajima i međusobno se povezuju radi sinhronizacije novih informacija.

Kada korisnik izvrši uplatu, on je direktno emituje na peer-to-peer mrežu – dakle, ne postoji centralizovana banka ili institucija koja obrađuje transfere. Da bi dodao nove informacije, bitkoinov blockchain koristi poseban mehanizam koji se zove mining. Upravo su kroz ovaj proces novi blokovi transakcija evidentirani u blockchain-u.


Šta je peer-to-peer mreža?

Peer-to-peer (P2P) mreža se sastoji od grupe uređaja koji kolektivno prikupljaju i dele podatke. Svaki ovaj uređaj (node) se ponaša kao individualni peer.

P2P platforma omogućuje kupcima i prodavcima da vrše trgovinu bez potrebe za posrednicima (kao što su gorepomenute banke ili institucije). Postoje i veb-sajtovi koji nude P2P usluge koje povezuju zajmodavce i zajmoprimce.

Šta je blockchain?

Blockchain je spisak transakcija na koji se može samo dodavati, ali ne i brisati. Dakle, jednom kada se informacije dodaju, izuzetno je teško izmeniti ili obrisati ih. Blockchain to osigurava uključivanjem pokazivača na prethodni blok u svaki naredni blok.

Pročitajte i: Šta je blockchain?


Koliko postoji bitkoina?

Protokol nastoji da je maksimalna zaliha bitkoina 21 milion.

Od 2020, samo manje od 90% je generisano, međutim, biće potrebno preko sto godina da se preostali proizvedu. Tome prethode periodične pojave, takođe poznate i kao halvings, koje polove iznos bitkoina dobijenih za uspešno mine-ovanje.

Šta je mining?

Mining je validacija transakcija. Potrebna je kompjuterska moć da se reši kriptografska zagonetka, da bi se sledeća transakcija, a sa njom i sledeći blok, potvrdili. Kao podsticaj za korišćenje ove kompjuterske moći, dobija se bitkoin kao nagrada, jer se, da bi se blok kreirao, troši dosta energije, zbog čega je to veoma skupo.

Kako mogu da kupim bitkoin?

Trenutno je najjednostavniji način za kupovinu bitkoina neka od centralizovanih menjačnica, kao što su Binance, cex.io ili ecd.rs.

Može se kupiti kreditnom ili debitnom karticom.


I najvažnije – šta je ono što čini bitkoin vrednim?

Bitkoin je decentralizovan, otporan na cenzuru, siguran i bezgraničan.

Svi ovi kvaliteti su doprineli tome da je ovaj način plaćanja postao preferenca u slučajevima kao što su međunarodne doznake i plaćanja kod kojih korisnici ne žele da otkriju identitet (kao što bi to učinili plaćanjem debitnom ili kreditnom karticom).

Mnogi ne troše svoje bitkoine, već biraju da ih čuvaju na duže staze.

Bitkoin jeste metoda plaćanja, ali je na prvom mestu skladište vrednosti. Bitkoin je takođe nazivan i digitalnim zlatom, sobzirom na to da su zalihe ograničene, a mnogi investitori smatraju da će vrednost bitkoina vremenom samo nastaviti da raste.

Verovatno u budućnosti nećeš plaćati kafu bitkoinom (postoje druge kriptovalute koje su prilagođenije tome), ali vrtoglav rast vrednosti bitkoina predstavlja promenu svesti o monetarnom sistemu – stoga bi preporučljivo bilo uputiti se u moć kriptovaluta što pre.

Za kraj, ostavljam i par preporuka za kvalitetne Jutjub kanale o kriptovalutama:

The Modern Investor: youtube.com/channel/UC-5HLi3buMzdxjdTdic3Aig

Louis Thomas: youtube.com/channel/UCpceefaJ9vs4RYUTsO9Y3FA

BalkanTech Crypto: youtube.com/channel/UC-0Hk4yjo7pfxrRq9vJke-Q

Koroush AK: youtube.com/channel/UCQEBsgNV0RGm1O2iOMDbZjA

Pročitajte i: Jutjub kanali sa ekonomskim analizama

Pripremila: Jovana Filipović
Izvor: academy.binance.com
Foto izvori: unsplash.com | statista.com – screenshot | academy.binance.com | pandasecurity.com