Nakon godinu dana od početka pandemije korona virusa, vakcine su konačno napravljene. „Konačnoˮ jer izgleda kao da ova situacija traje već godinama – inače je za stvaranje i potpuno ispitivanje vakcina potrebno i više od godinu dana, pa je njihova pojava sada čak i veoma ubrzana. Upravo zbog toga mnogi preispituju realnu efikasnost vakcine protiv korona virusa i sumnjaju da ona može izazvati brojne nuspojave.
Nećemo govoriti o teorijama zavere i verovatno je najbolje da ih se, naročito kada je u pitanju korona virus, držimo što dalje, jer nam nisu donele ništa osim masovne panike i ogromnog širenja lažnih informacija. Ono o čemu hoćemo govoriti jesu stvari koje bi trebalo da znate o vakcinama protiv korona virusa. Na taj način ćete biti pripremljeni da donesete najbolju odluku za sebe – da primite vakcinu ili da je ne primite – ali ćete makar imati realno znanje o ovoj temi.
Pročitajte i: U susret Svetskom danu zdravlja
- Pogodnosti koje vakcinacija nudi veće su nego rizik od dobijanja nuspojava. Pacijenti koji prime vakcinu često se žale na bol u ruci u koju su je primili, umor, glavobolju, bol u mišićima, bol u zglobovima, groznicu i slično – ipak, vakcinacijom se sprečava mnogo gore oboljenje nego bilo koji od ovih simptoma.
- Potrebno je primiti obe doze vakcine kako bi ona bila efektivna. Samo jedna doza neće stvoriti dovoljno jak imunitet. Između prve i druge doze prolazi 3 ili 4 nedelje, i za to vreme je, kao i 2–3 nedelje nakon primanja druge doze, potrebno posebno paziti da se ne izlažemo opasnosti od zaraze jer nam je imunitet oslabljen.
- Nakon vakcinacije bi trebalo da steknemo imunitet i budemo zaštićeni od korona virusa. Međutim, vakcina neće na svakoga delovati isto – neko će imati veliki broj antitela, dok će neko imati malo (ili nimalo) antitela i neće biti u potpunosti zaštićen. Sve zavisi od organizma.
- Još uvek nije utvrđeno da li vakcinisani ljudi mogu drugima preneti korona virus, ali i taj proces je u toku. Za sada svi moraju nositi maske, da bi se dalje širenje pandemije vremenom zaustavilo.
- Takođe, još uvek nije potpuno sigurno koliko nas dugo vakcine štite od dobijanja virusa, niti da li nas štite od novih sojeva.
- Moguće je zaraziti se korona virusom i nakon primanja vakcine – kao što smo rekli, to zavisi od jačine i načina funkcionisanja nečijeg organizma. Ipak, čak i ako se zarazimo nakon vakcinacije, simptomi će biti blaži i telo će se lakše izboriti sa virusom.
- Ako vakcinisana osoba bude izložena korona virusu, neće morati da bude u dvonedeljnom karantinu, niti da se testira, sve dok nema nikakve simptome.
- Postoji mogućnost da će ubuduće potvrda o vakcinaciji biti neophodna za putovanje, rad u određenim industrijama, prisustvovanje velikim događajima itd. Putovanja još nisu sigurna, pa se građani savetuju da sačekaju dok se dovoljno veliki deo populacije ne imunizuje.
- Nakon primanja obe doze vakcine, može nam biti potrebna još jedna („booster shotˮ). Ovo se dešava ako ne oformimo dovoljno snažan imunitet, ako nam imunitet vremenom opadne ili ako virus mutira tako da postojeće vakcine nemaju uticaj na njega.
- Da bismo se vratili u normalu, veliki deo populacije mora steći imunitet. Kada dovoljno ljudi primi vakcinu, širenje korona virusa će se znatno usporiti i napokon ćemo moći da se vratimo svojim uobičajenim aktivnostima. Ovo se očekuje najranije do leta, a najkasnije do početka 2022. godine.
Prijave za vakcinaciju još uvek traju. U Srbiji je oko 1,2 miliona ljudi primilo obe doze vakcine, ali je interesovanje znatno opalo. Neki su skeptični da je ovakva imunizacija uopšte delotvorna, neki se plaše dugotrajnih posledica, neki prosto ne žele da se vakcinišu. Jasno je da pandemija neće proći dok većina populacije ne primi vakcinu, a na nama je da odaberemo da li ćemo je i sami primiti ili ne. Gore navedenih 10 činjenica svakako mogu biti od pomoći pri toj odluci.
Pripremila: Anastasija Mitrović
Izvori: bbc.com, silive.com, cdc.gov
Foto-izvor: business-standard.com
