Iako se strip smatra prevaziđenim izvorom zabave, izgleda da deveta umetnost poslednjih godina beleži porast popularnosti. U 2020. godini izdata su dva stripa posvećena srpskoj istoriji i kulturi, a jedan od njih nastao je u Francuskoj.

Ako ste ljubitelji stripova ili želite na drugačiji i zabavniji način da učite i čitate – na pravom ste mestu!

Strip „Dobro došli na Kosovo”: obična priča običnog čoveka

„Dobro došli na Kosovo” jeste strip italijanskih autora koji je 2020. godine objavila francuska izdavačka kuća Roše. Ovaj strip je ilustrovani prikaz istine o stradanju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, u martovskom pogromu 2004. godine.

Scenario je napisala Italijanka Simona Mogavino u saradnji sa srpskim autorom Nikolom Mirkovićem, a crtao ga je Đuzepe Kvatroči. Strip je na srpski jezik preveo Vasilije Krstić i može se naći u izdanju izdavačke kuće Sistem komiks (System Comics).

„On je nesvakidašnji za nas zato što donekle nismo navikli da asociramo strip sa tako ozbiljnim temama, ali strip se davno emancipovao i postao mesto gde se govori o vrlo teškim istorijskim ličnim, tragičnim događajima koji su na neki način objedinjeni u ovom stripu”, objasnio je strip-kritičar Pavle Zelić.

Iako je u stvaranju ovog stripa učestvovao i jedan Srbin, reč stranih autora ipak pruža dozu objektivnosti, a Igor Marković, urednik izdavačke kuće Sistem komiks ističe da je ovo samo jedna obična priča, običnog čoveka: „Tema jeste kontroverzna, ljudi već počinju da reaguju po mrežama gde se već to reklamiralo, ali ja mislim da će se iznenaditi jer ovo je jedna obična priča, običnog čoveka smeštena u to podneblje”.

Martovski pogrom: zločin bez kazne

Na Kosovu i Metohiji, 17. marta 2004. godine, počelo je dvodnevno nasilje Albanaca nad Srbima. Stradali su ljudi, imovina, svetinje i spomenici kulture. Procenjuje se da je više od 4.000 ljudi izgnano iz svojih  kuća, 28 ljudi je poginulo, više od 900 ljudi je pretučeno i teško povređeno, oko 935 kuća je uništeno, a 35 crkava i manastira spaljeno. Pored toga uništene su i knjige krštenih, venčanih i umrlih koje svedoče o vekovnom postojanju Srba na Kosovu I Metohiji. Od Srba je etnički očišćeno šest gradova i devet sela.

Opis stripa

Mart 2004. goodine. Dimitriје je mladić koji je u mladosti pobegao iz Jugoslavije i sada se vraća na Kosovo, u Mitrovicu, grad u kojem je rođen, da bi prisustvovao sahrani svoga oca s kojim se rastao u lošim odnosima. Na putu kroz bivšu zemlju upoznaje Milana, starog živopisnog Srbina, oštrog jezika, koji mu predstavlja svoju verziju jugoslovenskih ratova. Sa svakom Milanovom pričom Dimitrije se vraća u detinjstvo i seća se trenutaka provedenih sa svojim najboljim prijateljem, Kledijem, mladim Albancem. Seća se igre i odrastanja, ali i rastućih tenzija između etničkih zajednica na Kosovu i složenih odnosa sa ocem.

Kada se konačno približio svom cilju, Dimitrije se našao zarobljen u sred nemira koji su se desili 2004. godine na Kosovu i Metohiji.

Stidljivi i romantični Dimitrije mora da smogne hrabrost i nađe snagu da pređe ratnu zonu i ostvari svoj cilj.

Vojska, pucnjava, pobuna, mržnja, nada, ljubav… 
Dobro došli na Kosovo.

Strip koji bi svaka kuća trebalo da ima 

„Gorski vijenac” je jedna od onih knjiga za koju se kaže da svaka kuća treba da je ima. Ipak, nemojte se čuditi ukoliko ubuduće čujete da je „Gorski vijenac” strip koji svaka kuća treba da ima.

Ovo remek-delo srpske književnosti velikog pesnika, filozofa i diplomate, Petra Petrovića Njegoša, sada je priređeno u obliku stripa od 140 strana.

Delo je od prvog do poslednjeg stiha preneto u strip, a ilustrovana je i posveta Karađorđu.

Izdavač stripa je Forma B iz Beograda. Njegovi urednici su Predrag Roćenović i Ilija Mirović, a illustrator je Geze Šetet.

Interesantno je da su istovremeno uređena dva izdanja stripa „Gorski vijenac” – jedan na ćirilici, a drugi na latinici. Scenario za strip na latinici ilustrovali su Geza Šetet i Miodrag Ivanović Mikica, a naslovnu stranu nacrtao je Željko Pahek.

Osim što je nastao iz ljubavi autora prema stripu, strip „Gorski vijenac” ima za cilj da na lak i zabavan način približi ovo svevremeno remek-delo mlađim generacijama i time vrati narod pravim vrednostima.

„Ta velika književna dela, kroz strip, mnogo lakše dopiru do omladine jer ih, na taj način, bolje razumeju. I ne samo mladi. I oni koji su već čitali Njegoševa dela, posebno ‘Gorski vijenac’ kažu da im je, zbog crteža, sada mnogo lakše da ga razumeju. To je i bio cilj: da dopremo do mladih, da shvate i zavole dela velikana naše književnosti”, kaže Šetet.

Pored ovog, Geza Šetet iza sebe ima više stripova biblijske tematike, od kojih su najpoznatiji „Isus, reč Božja” i „Knjiga o Jovu”.

Dve originalne table „Gorskog vijenca” Mirović je poklonio Cetinjskoj bogosloviji i mitropolitu Amfilohiju, čoveku koji je podneo najveći teret u borbi Srpske pravoslavne crkve tokom litija u Crnoj Gori, a koji nas je napustio 2020. godine.

U nadi da će strip zaživeti i da će se mladi naraštaji vratiti pravim vrednostima, nakon „Gorskog vijenca”, izdavačka kuća Forma B najavljuje stripove po svim Njegoševim delima, a „Luča mikrokozma” je skoro pa spremna i biće objavljena do leta 2021. Pored Njegoševe, autori najavljuju i ilustrovani prikaz Nušićeve književnosti. Do tada očekujemo da „Gorski vijenac” u stripu pronađe mesto na vašim policama!

Pročitajte i: 133 stripa za besplatno čitanje online

Pripremila: Katarina Mitrović
Izvori: System comics, РТС, TV Happy