Youth NOW

Hoće li Piksi vratiti magiju nacionalnom timu?

Legenda pred izazovom karijere

Dragan Stojković, sinonim za majstorstvo na terenu, vratio se u državu u kojoj je stekao status žive legende ovog sporta.  Došao je sa Dalekog istoka, u kome je proveo veliki deo svoje igračke, ali i trenerske karijere. U Japanu je brzo postao omiljen. Nakon godina provedenih tamo, dobio je odlikovanje pod nazivom ’’Orden Izlazećeg Sunca’’. O igračkim kvalitetima ’’Zvezdine zvezde’’ neću pisati, svi znamo kakav je to igrač bio. Ali, sada je vreme za novo dokazivanje, kopačke i dres zamenjene su cipelama i odelom, a posle mnogo godina Piksi će osetiti pritisak sličan onome iz igračkih dana.

Sada prelazimo na jednu sumorniju temu, ipak je ovo priča o reprezentaciji Srbije. 

12. novembra 2020. godine reprezentacija Srbije izgubila je utakmicu i svoju kartu za odlazak na Evropsko prvenstvo.  Naša država menjala je svoje ime i granice, ali jedna stvar se nije promenila u proteklih dvadeset godina – Srbije nema na Evropskom prvenstvu. Ciklusi su prolazili, a floskule o podmlađivanju ekipe i novoj energiji su postale toliko izlizane da ih više niko i ne pominje. Priča o reprezentaciji sve više podseća na krimi-drama seriju, u kojoj ima previše negativaca i zapleta, a premalo heroja. I kada je delovalo da su Slavoljub Muslin, ili nešto kasnije Ljubiša Tumbaković, mogli da donesu srećan kraj ovoj sagi, dešavali su se epski brodolomi i šamari, čije smo odjeke mogli da čujemo mesecima kasnije. Naslovi u medijima nakon neuspeha u poslednjih deset godina ličili su na loš ’’deža vi’’ , razlikovala su se samo imena onih koji su se često tu i nalazili da bi otišli. Sa dolaskom Dragana Stojkovića počinje novi zaplet, (novi ciklus). Predvodnici generacije koja je svoj vrhunac imala na svetskom prvenstvu u Rusiji otpisani su i tiho gurnuti u pozadinu novih dešavanja. Neki su dobili šture pohvale i zahvalnice za godine koje su proveli u timu, o nekima se i ne priča. Da ne bude sve tako mračno u ovom tekstu, treba reći da je generacija ’’Novozelanđana’’ konačno stasala. Momci koji su doneli mnogo radosti fudbalskoj Srbiji tokom prvenstva za mlade 2015. godine polako ulaze u najbolje godine i od njih se očekuje da budu udarna pesnica Piksijeve vojske. Predrag Rajković, Maksimović, Milinković-Savić i ostala družina zauzela je svoje mesto u reprezentaciji i deluje da će na njima biti najveći teret tokom sledećih kvalifikacija. Uz neke mlađe igrače, reklo bi se da dugo nismo imali ovoliko potencijala i talenta na jednom mestu. Selektor će biti na slatkim mukama kada je reč o izboru tima za izazove koji slede. Ja mu u tome neću ’’pomagati’’, dovoljno neželjene pomoći dobiće od menadžera i njihovih prijatelja. Biće i onih ne tako slatkih muka, na selektoru je da pronađe izgubljenu hemiju i povrati taj čuveni kult reprezentacije. Deluje da su ti elementi ostali u Južnoj Africi, zajedno sa izgubljenim bodovima i propuštenim šansama za veliki podvig. 

Utisak je da se Piksi prihvatio ’’Sizifovog posla’’, uz ulogu selektora dobiće i ulogu psihologa, što je igračima često bilo i potrebnije. Talentovane treba istrpeti, nezainteresovanima se treba zahvaliti, a tvrdoglave smiriti. Na sve to rezultat je prioritet, a mesta za greške nema. Kredite su potrošili selektorovi prethodnici i to na takav način da čak ni veliki Dragan Stojković nema podršku kakvu zaslužuje. Na nama je da verujemo, podržimo, razumemo i čekamo, možda se ovog puta čak i isplati.


Pročitajte i: Zašto sam navijao za Hrvatsku na Svetskom prvenstvu


Pripremio: Nenad Stanković
Foto izvor: mondo.rs

Exit mobile version