Poznato je da ljudi koji vole, stvaraju umetnost i žive u zanosu ili bar dočaravaju neke ideje i zamisli, vole boemski život i znamo da su mnogi uspešni umetnici, pisci, upravo takav život živeli. Zašto je to čest slučaj? Da li je potraga za inspiracijom „zaslužna“ za ljubav prema kariranim stolovima i pićem? Da li je zapravo to posledica inspiracije ili možda slučajnost? Možemo samo da razvijamo teorije i hranimo radoznalost koju budi ova zanimljivost, ali hajde da saznamo koja su to slavna imena imala pomoćnika u stvaralaštvu, u vidu tečnosti. U vidu opojne tečnosti koja je zanosila skoro kao i stvoreni redovi.

• Ernest Hemingvej

Ako biste da upoznate kulturu nekog naroda sledeći Hemingveja, poseta lokalnih barova je odličan način. Hemingvej je znao da popije i po četvrtinu flaše viskija dnevno, a sve što je pio bilo je ledeno. Zamrzavao je čak i čaše za koktele. Omiljeni kokteli bili su mu Martini i Daikiri, a ne Mohito, kako mnogi misle. Istina, postojale su situacije koje su isključivale alkohol, dve takve: kada piše i kada se bije. To su situacije za koje je Hemingvej smatrao da zahtevaju trezvenost.

• Džek London

Ljudi, kada su trezni – žele da piju, a kada se napiju – žele da piju još više. Iz ovakvog razmišljanja samo se javlja to da za Džeka nije važilo pravilo za situacije koje “ne vole” alkohol. Naime, sasvim suprotno, ovaj književnik nije mogao da piše bez pića. Od rituala do potrebe, Džek London je pio alkohol. Napisao je i autobiografski roman pod nazivom “Kralj alkohola”.

• Čarls Bukovski

Kruže priče da je Čarls Bukovski bio jedan od najstrasnijih alkoholičara sa interesantnim izjavama vezanim za ovu vrstu “ljubavi”. Sa pićem se “upoznao” još u tinejdžerskim danima, a najčešće je pio mešavinu piva i burbona. Jasno nam je da je bio rešen da pije, a čuvenom rečenicom Nađi ono što voliš i pusti da te to ubije to je svima kristalno i pojasnio. Čak je i pisanje uvek bilo uz piće. Naime, rekao je – Mislim da nikada trezan nisam napisao pesmu. Dakle, ni ovaj velikan nije imao pravilo, te je alkohol bio pratilja za svaku priliku.

• Oskar Vajld

Alkohol i cigarete su savršen spoj, kada biste pitali OskaraVajlda.  Obožavao je apsint (pravi se od anisa, pelina i šećera). Ovako je opisao opijanje apsintom: Prvi stepen opijanja apsintom nije ništa posebno, u drugom počnu da vam se priviđaju čudovišne i okrutne stvari, ali ako izdržite, na kraju ćete doći do završnog stupnja i tada ćete videti stvari koje želite da vidite – prekrasne, neopisive stvari.

• Edgar Alan Po

Ne bi se moglo reći da je bio strastven u piću, pre da je imao zaista veći problem, sa zavisnošću sa kojom se borio čitavog života, jer je imao problema i sa narkoticima, koje je mešao i sa pićem. Nije baš dobro podnosio alkohol, a samo jedna čaša vina bila je nekada dovoljna da se napije. Od pića je džin za njega bio najprikladniji, kako je rekao, jer nema miris.

• Šarl Bodler

Alkohol, droga, postitutke. Nije priča o klasičnom rokeru, već o Šarl Bodleru, umetniku koji je, između ostalog, rekao – Čovek bi trebalo stalno da je pijan. Imate, prema rečima Bodlera, tri mogućnosti za opijanje, a to su vino, poezija ili veština, a vi birajte. Njemu je vino bilo posebno drago.

• Vilijam Fokner

Kako je počela civilizacija? Destilacijom, ako je moguće verovati rečimaVilijama Foknera. Voleo je da piše noću i viski mu je uvek bio pri ruci. Bio je mišljenja da je to univerzalni lek, za sve. Koktel koji je naročito voleo bio je Mint Julep (pravi se od viskija, šećera i grančica mrvljene nane).

• Doroti Parker

U društvu ove umetnice mnoge muškarce moglo je posramiti njeno umeće opijanja. Nije joj šala na sopstveni račun bila strana, pa se neretko šalila na konto svog “umeća” i smišljala stihove o svojoj strasti prema alkoholu.

• Tin Ujević

Ovaj pesnik je imao krajnje romantičarski pogled na piće, koje je smatrao za izraz slobode i podsticaj dobrih veština. Vino i pisanje za ovog stvaraoca bili su dve strane jednog novčića, vrednog. Žmureći je znao da prepozna vino koje pije, a umeo je da, kada mu donesu vodu, kaže: “Ovo nikada nisam pio”.

• Dilan Tomas

Piće koje je njemu pričinjavalo zadovoljstvo bio je viski.

• Tenesi Vilijams

Dramski pisac koji je rado pio ramosfiz (koktelkojičinedžin, limunovsok, belance, slatkapavlakaigaziranavoda).

Ovo su neki od ljudi čija će dela i reči ostati upamćena i služiti nekad za pomoć, nekad za razmišljanje, nekad za krojenje filozofskog puta, na primer. Da, imali su „šaptače“ inspiraciji, ali ono što su tada čuli mi sada možemo samo da ponavljamo. Da ponavljamo i svaki put shvatimo koliko su zapravo savršene stvari rekli. Ako postoji savršenstvo, ovo je jedan njegov deo. U nastavku pišemo najzanimljivije citate ovih proslavljenih „ljubitelja čašice“.

Ovako su govorili

Razmišljate o pesimizmu? Ne dajte da vas „odvuče“ i zapamtite reči OskaraVajlda – Pesimista je čovek koji od dva zla izabere oba.

Bitna životna lekcija ogleda se u citatu Ernesta Hemingveja – Volim da slušam. Mnogo sam naučio jer sam pažljivo slušao. Većina ljudi nikada ne sluša. Velika istina i savet koji može pomoći svakoga dana.

Većina nesporazuma i svađa može biti razrešena u kratkoj izjavi Džeka Londona – Stvar nije u tome šta govorite, već kako govorite. Ovo je naizgled sitnica, ali čini veliki deo kako dobre, tako i loše komunikacije.

Ukoliko niste istrajni, poradite na tome. Čarls Bukovski bi vam rekao – Ako hoćete nešto da uradite, idite do kraja. U suprotnom ni ne počinjite.

Šarl Bodler imao je zanimljivo mišljenje koje se ogleda u sledećem – Kada se sve uzme u obzir, rad je manje dosadan od zabave. Slažete li se?

Nekada reči Edgar Alan Poa mogu biti od velike pomoći – Veruj u polovinu onoga što vidiš i ništa od onoga što čuješ.

Za promenu sveta zapamtiti reči Vilijama Foknera – Ne plaši se da podržiš iskrenost, istinu i saosećanje i usprotiviš se nepravdi, laži i pohlepi. Kada bi svi ljudi ovako postupali, promenio bi se svet.

Doroti Parker u jednoj rečenici je rekla sve – Želite da znate šta Bog misli o novcu? Pogledajte ljude kojima ga je dao.

Surova istina u citatu Tina Ujevića – Bogatog idiota svi nazivaju bogatašem, a siromašnog idiota uvek idiotom.

Momo Kapor– Osmehneš li se deci, ona uzvrate osmehom. Osmehneš li se odraslima, oni se pitaju: “Zašto se ovaj smeje?“ Primećujete i vi isto?

Za kraj, možda alfa i omega života. Zapamtite reči Mike Antića – Ako sad nisi ti, nikad nećeš ni biti. Nije sve u svoje vreme, već sve u tvoje vreme.

Sada možda znate koja su to poznata pera imala pokretače mimo mastila, ali sada znate i neke mudrosti i savete koji spremno čekaju da ih pročitate, da ih savladate, zapamtite, a zatim druge tome naučite.

Pročitajte i: „Anđeo“ kao umetnik: Uroševa dela u stalnoj postavci muzeja u Beču

Pripremila: Jelena Luković

Izvori:

luftika.rs

m.cdm.me

menshealth.rs

studentski.hr

edukacija.rs

mnemagazin.me

srbijadanas.com

izrekeicitati.com sinhro.rs

Foto izvor: lordsofthedrinks.com