Skoro svi imamo barem nekoliko omiljenih pesama iz bogatog opusa kralja popa i možda najveće muzičke legende svih vremena Majkla Džeksona. Među njima se nalazi i čuvena „Bili Džin“, a malo ljudi zna da se iza ove pesme krije velika misterija, i sam način na koji je snimljena predstavlja intrigaciju po sebi. U nastavku teksta imaćete prilike da saznate nešto mnogo više o mitu zvanom „Bili Džin“.

„Bili Džin nikada nije postojala, devojka iz pesme je mešavina ljudi sa kojima su se moja braća susrela tokom godina. Nikada neću razumeti kako ove devojke mogu da kažu da nose nečije dete ako to nije istina.“ – Majkl Džekson, „Moon walk“ (1988)

Bili Džin – opsesivna obožavateljka?

U svojoj autobiografiji „Moon walk“ napisao je kako je pesma bila bazirana na devojkama sa kojim su se on i njegova braća često susretali kao članovi benda Džekson 5. Bili Džin je predstavljala metaforu na tadašnje „grupi devojke“ u toku šezdesetih. Naglasio je: „One bi se nalazile kod vrata bekstejdža kada bi došao neki bend u grad da bi uspostavile odnos sa članovima, tako da mislim da sam napisao pesmu koristeći iskustvo moje braće kada sam bio mali. Bilo je puno devojaka kao što je Bili Džin. Svaka je tvrdila da njihov sin pripada jednom od moje braće.“ 

Sa druge strane Džeksonov biograf, Rendi Taraboreli, promovisao je teoriju da Bili Džin možda i nije odvojena od stvarnog životnog iskustva sa kojima se pevač 1981. godine suočio, tako da se na taj način negiraju Džeksonovi autobiografski navodi. U knjizi „The Magic & The Madness“ je objavio kako je jedna mlada žena napisala pismo Džeksonu u kom ga je informisala kako je on otac njenih blizanaca.

Džekson koji je zvanično dobio pismo ovakvog sadržaja nikada nije upoznao ovu ženu, ignorišući sve vezano na tu temu. Pokušavala je u više navrata da stupi u kontakt sa pevačem govoreći kako ga iskreno voli i da želi da podižu porodicu. Istovremeno ga je osuđivala jer je u stanju da ignoriše „sopstvenu krv“. Zbog opskurne sadržine ovih pisama, Majkl Džekson se suočavao sa problemima pri spavanju i noćnim morama. Jednog dana dobio je paket u kome su se nalazili fotografija, pištolj i pismo u kome je precizirano kog dana i u koje vreme bi trebalo da pevač izvrši samoubistvo, kako bi, po rečima svoje neuračunljive obožavateljke, „bili zajedno u drugom životu“. Džekson je fotografiju zadržao i držao je iznad stola nad kojim je ručao. Dotična žena je ubrzo hospitalizovana.

Sa svojom obožavateljkom u mislima, Džekson je napisao pesmu bazirajući „radnju“ na istinitom životnom iskustvu. Stihovi se bave mračnijim temama poput opsesije i paranoje. Kasnije je tvrdio da je znao dok ju je pisao, da će ona biti hit.

Počeci snimanja pesme

U početku je Džekson imao niz neslaganja sa producentom Kvinsijem Džonsom, koji nije hteo da se „Bili Džin“ pojavi na albumu jer je smatrao da je pesma bila preslaba da bi bila deo njegovog albuma „Triler“. Džons je hteo da ukloni čuveni uvod od 29 sekundi koje je Džekson insistirajući zadržao.

Zanimljivo je da je Džons, nakon što su izgladili odnose, zadao Džeksonu da otpeva pesmu kroz kartonsku cev dužine dva metra. Džeksonov celokupni glavni vokal je snimljen iz prvog pokušaja. Klavijaturista Filingejns je izjavio za pesmu: „Bili Džin“ je uzbudljiva na svakom nivou. Zvučno je uzbudljiva, zato što je instrumentacija tako minimalna da možete stvarno sve čuti. Melodično je uzbudljiva. Stihovno je uzbudljiva. Vokalno je uzbudljiva. Utiče na vas fizički, emocionalno, pa čak i duhovno.“

Aranžeru Brusu Svedijenu je bio potreban čak 91 put da pesmu „izmiksa“ kako bi trebalo. Džons je rekao Svedijenu da stvori zvuk udaraljki kakav niko nije ranije čuo. Svedijen je kasnije napisao: „Nema mnogo muzičkih komada gde možete čuti prve tri od četiri note udaraljki i odmah reći o kakvom se komadu radi, ali mislim da je to slučaj sa pesmom „Bili Džin“ gde sam dodao „zvučnu ličnost.“

Spot kao filmski doživljaj i MTV kontroverze

Kratak film o Džeksonovoj „Bili Džin“ smatran je spotom koji je MTV, do tada nepoznat muzički kanal, napravio daleko boljim. Bio je to jedan od prvih spotova jednog afroameričkog izvođača koji je regularno emitovan na tom kanalu, u vreme kada Džeksonova muzika „nije bila dovoljno rok“. Spot je režiran od strane Stivija Barona i prikazuje paparaca koji prati Džeksona. Paparaco nije u stanju da uhvati pevača, čak i kada ga fotografiše, dok se Džekson na slici gubi. Igrajući putem do Džinine hotelske sobe, Džekson hoda trotoarom na kom šta god dotakne počinje da svetli. Izazivajući brze okrete, Džekson skače i zaustavlja se na vrhovima svojih nožnih prstiju. Stigavši do hotela, Džekson ide uz stepenice koje vode do sobe. Svakim dodirom i korakom on osvetljava tlo, a obasjani „hotel“ se gasi kada on nestane. Paparaco posmatra kako Džekson nestaje ispod pokrivača na njenom krevetu. U tom trenutku stiže policija, a paparaco biva uhapšen za špijuniranje tog para. Majkl Džekson je predstavio specifičan stajling, te je u spotu nosio crno kožno odelo, roze košulju i mašnu.

Televizijska kuća MTV je uprkos prvobitnoj dozvoli direktora Džeksonove izdavačke kuće Voltera Jetnikofa odbila da pusti spot, zato što je izvođač bio Afroamerikanac. Jetnikof je javno iskazao svoje nezadovoljstvo rekavši da će povući sva njihova dela i spotove zbog iskazivanja otvorenog rasizma. Čelnici ove kuće su na kraju popustili uz javno izvinjenje, a spot je kasnije rangiran kao 5. na listi „20 najboljih spotova“, i kao 35. „najbolji spot milenijuma“ na MTV-ju i na televiziji Gvajd.

Komercijalni uspeh

Album „Triler“ koji je izdat u decembru 1982. je bio kritički i komercijalno uspešan. Mesec dana kasnije, pesma „Bili Džin“ je predstavljena kao drugi singl, nakon Džeksonovog dueta sa Polom Makartnijem na singlu „The Girl Is Mine“. Našla se na prvom mestu liste „Bilbord hot 100“ gde je provela sedam nedelja. Ova pesma je zauzimala vrh R&B liste u SAD-u devet nedelja kao i deveto mesto liste savremenih pesama. U Ujedinjenom Kraljevstvu je bila hit broj jedan. „Bili Džin“ i album „Triler“ su istovremeno bili brojevi jedan na obe strane Atlantika što je jedno od retkih dostignuća. Dosegla je broj jedan u Španiji i Švajcarskoj, top deset u Austriji, Novom Zelandu, Norveškoj i Švedskoj i broj 45 u Francuskoj.

Ova pesma je odlikovana mnogim nagradama i priznanjima. Na dodeli Gremija 1984, pesma je zaradila Džeksonu dve od osam nagrada; proglašena je najboljom R&B i najboljim muškim izvođenjem istog žanra. Osvojila je „Bilbordovu“ muzičku nagradu za omiljenu dens i disko ploču. Takođe je odlikovana od strane „Bilbord“ magazina za najbolji singl jednog Afroamerikanca tokom osamdesetih. Nagrađena je svojevremeno i za količinu prodaje. Osvojila je priznanje Nacionalne asocijacije muzičkih trgovaca pod imenom „Dar muzike“ 1984. godine. Do 1989, standardni format singla je sertifikovan platinastim tiražom od strane Industrijske asocijacije muzike Amerike za prodaju najmanje milion kopija. Digitalna preuzimanja pesme su sertifikovana zlatnim tiražom za prodaju oko pola miliona primeraka. Ukupan broj digitalnih preuzimanja u SAD-u do marta 2009. bio je oko 864 hiljade.

Nastup na Motaunu 25 i nastanak „mesečevog hoda“

25. 3. 1983. Majkl Džekson je prvi put javno izveo pesmu „Bili Džin“ u Pasadena sivik auditorijumu na događaju „Motaun 25: Juče, danas i zauvek“. U pitanju je bila proslava 25 godina postojanja Motaun rekordsa. Organizovan od strane Suzan de Pase, na događaju su se pojavili svi Motaunovi članovi. Motaunove zvezde su se okupile odajući počast osnivaču kuće, Beriju Gordiju, ističući njegov efekat na sve njih. Džekson je prvobitno odbio pozivnicu ne želeći da nastupi uživo ili da nastupa sa svojom braćom. Ubrzo se predomislio nakon što je lično posetio Gordija prema kome je odavao veliko poštovanje. Odlučio je da nastupi ali pod uslovom da ima i samostalno izvođenje. Gordi je prihvatio uslov i pevač je izabrao da nastupi upravo sa numerom „Bili Džin“.

Prateći nastupe Marvina Gajea, Smoukija Robinsona i Meri Vels, braća Džekson su preuzeli binu kako bi ponovo nastupili nakon osam godina. Otpevali su refrene nekih svojih hitova završavajući čuvenom pesmom „I’ll Be There“, potom ostavivši Majkla samog na sceni. Posle kratkog obraćanja publici, Džekson je krenuo sa izvođenjem novog hita. Noseći crne pantalone, crne kožne mokasine i jednu belu dijamantsku rukavicu, Džekson je nabacio fedoru na glavu i zauzeo plesnu poziciju – držeći desnu ruku na šeširu dok mu je leva noga bila savijena. Bacajući šešir publici, Džekson je sinhronizovano usnama krenuo sa izvođenjem „Bili Džin“. Zatim, tokom muzičkog interludijuma, pevač je prikazao novi plesni korak koji je postao istorijski. Klizajući se unazad, Džekson je izveo mesečev hod (moon walk) pre nego što se okrenuo i stao na vrhovima svojih špic-cipela. To je bilo Džeksonovo prvo javno izvođenje ovog plesnog koraka. Džekson je izjavio da je korak uvežbavao u svojoj kuhinji pre samog nastupa.

Program je posmatralo oko 50 miliona ljudi i bio je nominovan Emi nagradom. Ovim nastupom, Džekson je pridobio simpatije publike i povećao prodaju albuma „Triler“, koji je zatim postao najprodavaniji album na svetu. Dan nakon što je šou prikazan, Majkl je primio poziv od Freda Astera, njegovog idola iz detinjstva, koji ga je tom prilikom pohvalio.

Ipak, Džekson je tvrdio da je bio razočaran nastupom, naime želeo je duže da ostane na vrhovima svojih prstiju, a zatim je izjavio da je ova pesma jedna od onih koje voli da izvodi samo onda kada ne mora na način na koji je to uradio te noći. Jednom prilikom je izjavio sledeće: „Publika želi neosporno delo – morao sam da uradim mesečev hod u tom trenutku“.

Na „Top 100“ listi, sastavljenoj od strane VH1 i magazina Entertainment Weekly iz 2000, Džeksonov nastup je bio rangiran na šestom mestu najvećih rokenrol televizijskih momenata. Pet godina kasnije, pomenuti časopis imenovao je Džeksonov nastup za jedan od najvažnijih momenata u istoriji pop kulture.

Neobične obrade velikog hita

Američki reper Kanje Vest, kao i nemački bend Bejts obradili su ovaj hit svojevremeno u različitim žanrovima. Britanska fank grupa Links 1997. godine snimila je numeru koju su preimenovali u „Billie Jean Got Soul“. Engleski muzičar Jan Braun je pesmu „Bili Džin“, koja se nalazila na B-strani CD-a „Dolphins Were Monkeys“, smestio na petu poziciju britanske liste 2000. godine. 

Ovu pesmu je obradio američki rok muzičar, pokojni Kris Kornel 2007. godine za svoj album „Carry On“. Kornel je tom prilikom izjavio: „Ovo nisam planirao, prosto se dogodilo. Malo sam muziku promenio, ali tekst nisam ni takao. Ovo nije šala, muzički sam uzeo potpuno drugačiji pristup.“  Njegov projekat je dobio povoljne ocene i kritike od strane MTV-ja: „Pesma sadrži vise bluza, obuzima strašću, svukao je elemente originala.“

Hit za sva vremena

U anketi omiljenih svetskih pesama koju je vršila kompanija Soni, „Bili Džin“ se pozicionirala na trećem mestu. Glasalo je preko 700 hiljada ljudi iz 60 različitih zemalja. Na listi deset najboljih pesama svih vremena, „Bili Džin“ se našla na sedmom mestu. U istraživanju koje je zahvatilo više od 600 hiljada ljudi, Channel 4 i HMV su ustanovile da je ova pesma 16. najbolja pesma njihove ankete pod nazivom „Muzika milenijuma“.

Pročitajte i: Šta se krije iza pesme „Tears in heaven“ Erika Kleptona

Autor: Aleksandra Petković
Dodatni izvor: sr.wikipedia.org
Foto izvor: billboard.com