Znamenite žene Novog Sada- drugi deo

, KULTURA

Ako nepristrasno pogledamo u prošlost bilo koje zemlje, a pogotovo onih u kojima je patrijarhat bio znatno izraženiji, zasigurno ćemo primetiti da se u istorijskim spisima i dokumentima retko spominju ženska imena. Kada se i nađu u gomili muških, o njima nema velikog broja podataka.

Međutim, neka imena nisu mogla ostati nezapažena. Neke žene nisu mogle biti potisnute. Takve žene uspele su da se izbore  za ono što mnogi nazivaju slavom, a u stvari su to osnovna ljudska i autorska prava.

Takve žene nisu dozvolile da se preko njihovog imena i prezimena upišu tuđa – muška.

Vera Pavlović (1921 – 1945) odrasla je u Novom Sadu u građanskoj porodici. Studirala je medicinu u Beogradu i tokom studentskih dana učestvovala je u studentskim demonstracijama 1939. godine. Njen značaj ogledao se i u tome što je bila jedan od istaknutih članova Komunističke partije Jugoslavije u koju je primljena 1940. godine. Posle okupacije Jugoslavije vratila se u svoj rodni grad i bila izabrana za članicu Mesnog komiteta Saveza komunističke omladine Jugoslavije. Godine 1941. uhapsili su je agenti okupacionih, mađarskih vlasti i odveli u novosadski zatvor „Armija“ gde su je mučili kako bi odala svoje saborce. S obzirom na to da izdaja za Veru Pavlović nije bila opcija, osuđena je na smrtnu kaznu. Na sreću, smrtna kazna ubrzo je bila zamenjena zatvorskom od dvanaest godina. Nakon izrečene kazne premeštaju je u Budimpeštu, prvo u vojni zatvor, pa zatim u ženski. Dolaskom Nemaca biva premeštena u logor Ravensbrik u kom je ubijena i spaljena u krematorijumu sa samo 24 godine.

Ko je Vera Pavlović?!!
Vera Pavlović
Foto izvor: topsrbija.com

Pročitajte i: Znamenite žene Novog Sada- prvi deo

Milica (1854 – 1881) i Anka (1855 – 1923) Ninković bile su prve aktivne socijalistkinje rođene u Novom Sadu. Školovale su se u svom rodnom gradu, a zatim i na Univerzitetu u Cirihu gde su studirale pedagoške nauke. Milica Ninković je sa ruskog na srpski jezik prevela delo Viktora Igoa Istorija jednog zločina“,Fransoa Noela Babefa Jedna junakinja iz francuske revolucije“, a delo Svetozara MarkovićaSrbija na istoku“ sa srpskog na ruski jezik.

Milica i Anka Ninković su za list „Ujedinjenje” prevele i priredile feljton pod nazivom „Rober Oven i njegovi pokušaji društvenih reformi”. Zbog političkog angažmana sestara Ninković su umalo bile proterane iz Kneževine Srbije, a proterivanje su izbegle tako što su se udale za istomišljenike. Milica se udala za Peru Todorovića, a Anka za Sretu Anđelkovića.

Милица Нинковић — Википедија
Milica i Anka Ninković
Foto izvor: topsrbija.com

Milica Tomić (1859 – 1944) rođena je u porodici Svetozara Miletića, najznačajnije političke ličnosti među Srbima u Ugarskoj u 19. veku. Školovala se u Novom Sadu, Pešti i Beču, a politički aktivna postala je sa svojih nepunih 20 godine. Veliku zaslugu za njena politička uverenja imao je njen otac, pa je tako objavljivala svoje istomišljeničke članke u političkom listu „Zastava“ (koji je pokrenuo njen otac).

Godine 1910. osnovala je Žensku čitaonicu Posestrima u Novom Sadu koja je radila samo nedeljom (to vreme se smatralo jedinim pogodnim jer su samo tada žene bile slobodne od kućnih poslova). U tom udruženju uspela je da prikupi preko 30.000 ženskih glasova protiv „mađarizacije škola u Ugarskoj“.

Vreme 1455 - Portret savremenice – Milica Tomic: U senci muza i oca
Milica Tomić
Foto izvor: vreme.com

Mileva Marić Ajnštajn (1875 – 1948) boravila je u Novom Sadu dok se školovala u Srpskoj višoj devojačkoj školi. Svoje školovanje kasnije nastavlja u Rumi i Zagrebu, a zatim i u Cirihu gde je upisala studije medicine. Ipak, prebacuje se na Državnu politehničku školu i tu studira matematiku i fiziku. Mileva Marić Ajnštajn bila je peta žena koja je uspela da upiše ove studije. Međutim, nije ih završila u potpunosti. Pohađala ih je samo prve dve godine, a razlog tome je bio taj što je upoznala Alberta Ajnštajna za koga se i udala 1903. godine. Sa njim je dobila troje dece, ali se ovaj brak završio razvodom.

Njena neosporno velika nadarenost za matematiku, njena ozbiljnost i vrednoća, zapisi samog Ajnštajna o tome koliko mu Milevino znanje matematike pomaže u radu, bili su i ostali temelj na kome do danas traju debate o Milevi Marić kao naučnici. Novčani iznos Nobelove nagrade za razvoj teorije fizike koju je Ajnštajn dobio 1921. (najpre za objašnjenje fotoelektričnog efekta, objavljen 1905. u vreme intenzivnog rada sa Milevom), dao je njoj.

Mileva Marić je umrla 1948. u Cirihu gde je i sahranjena. Danas, novosadska Srednja tehnička škola kao i Nagrada za najbolje studente, magistrate i doktorante iz matematike, nose njeno ime.

Mileva Marić Ajnštajn: Nepriznata naučnica - Rodna ravnopravnost ...
Mileva Marić Ajnštajn
Foto izvor: danas.rs

Pročitajte i: 10 zanimljivosti iz života Vilijama Šekspira

Pripremila: Vanja Velisavljev

Izvor: novisad.travel.com