Psiholozi adolescenciju smatraju najuzbudljivijim životnim periodom, jer je karakterišu brojne promene i izazovi. Mladom čoveku svojstveno je da emotivnije reaguje na manje prijatne situacije od odrasle osobe. Zbog toga je važno utvrditi šta mladi ljudi smatraju za nepravdu i zbog čega dižu glas, pa samim tim i pokušati da se nađe zajednički jezik sa odraslima i premosti čuveni „generacijski jaz“.
Velika očekivanja porodice, školske obaveze i stvaranje individualnosti su svakodnevica svakog mladog čoveka. Balansiranje između životnih prioriteta najčešće dovodi do naizgled bezizlaznih situacija. Na putu ka svetu odraslih, problemi se najčešće javljaju u školi i porodici. Uzrok tome su prevelika očekivanja i nerazumevanje.
Mladi ljudi treba da imaju priliku da žive život kakav oni žele, a ne kako im drugi odredi, pa čak ako su u pitanju i roditelji. S druge strane, pogrešni izbori i postupci su sastavni deo života i procesa sazrevanja, pa mladi treba da imaju na umu i to da roditelji žele da im ukažu na greške koje se mogu izbeći, jer su oni bili u njihovim godinama, imaju životno iskustvo, a ne obrnuto, pa i za njih treba imati razumevanja.
Pročitajte i: Nezdravi brakovi pričinjavaju deci više bola od samog razvoda
Mladi žele dobiti dozvolu da se izraze kroz muzičke i odevne stilove, nove ideje i stvaralaštvo. Ne smemo od njih očekivati i tražiti da budu kopije odraslih, jer duh traži polet, igru i inovaciju.
Odrasli moraju shvatiti kulturne obrasce novog doba, iz drugog ugla posmatrati probleme i nedoumice svoje dece, kao i njihove potrebe.
Probleme i viđenja mladih nikada ne treba potcenjivati. Treba se truditi da ih razumemo i podržimo na njihovom putu. Svet je mesto stalne promene. Kada smo suviše ušuškani u svoje živote, teško nam je da to prihvatimo. Da se vreme odraslih stalno ponavlja, nikada ne bi bilo promene i napretka. Treba da imamo više poverenja u mlade kada im poveravamo naš svet, jer na njima ostaje!
Roditeljima se savetuje da budu vedri, optimistični, „zid u koji će moći da udare, a da se ne uruši“, stvore toplu i porodičnu atmosferu, ali i obaveze u kući i školi koje će mladi čovek obavljati kako ne bi došlo do poremećaja discipline i poverenja u roditelje. Granice su bitne, ali razumne i čvrste, posebno u ovom burnom periodu.
Mladi ljudi mogu odrasle da nauče kako biti svoj, prihvatiti novo i drugačije, ceniti prijateljstvo, biti istinski privržen nečemu.
Roditelji shvataju polako da su bili ideali svoje dece dok su ona bila mala, od njih učili, oponašali ih, poštovali, čija reč i mišljenje su im mnogo značili, ali da se sada sve menja, jer su deca odrasla, traže sebe i formiraju svoja uverenja, ispituju granice, ali to nikako ne znači da ih manje vole i cene nego pre, već samo drugačije!
Stariji smatraju mlađe generacije površnim, bez iskustva i moralne dubine. Mlađi imaju svoj životni stil i svoje raazumevanje obaveza prema starijima i porodici. Most između će izgraditi dobro vaspitani i školovani mladi ljudi, koje su podizali isti takvi, slobodoumni i hrabri.
Čovek je društveno biće, jedni smo drugima potrebni, međusobno učimo nešto novo, pa na taj način podstičemo dijalog i duhovni rast mladih i odraslih kroz ceo život. Zapamtite da kada smo stari, sva naša zadovoljstva su iza nas, a mladi, sve su naše nevolje pred nama i da je ključ u balansu, jer mladost imamo da bismo pravili gluposti a starost da bismo za istim žalili!
Pročitajte i: “Dolce vita” iliti umeće življenja
Foto izvor: quotemaster.org
Pripremila: Katarina Matić
