Od samog nastanka, mediji su važili za pouzdan izvor informacija. Da se oduvek slepo verovalo svemu što mediji prenose dokazao je još Orson Vels, kada je 1938. godine, uoči Noći veštica, emitovao radio dramu “Rat svetova”, poznatiju kao “Invazija Marsovaca”, koja je izazvala paniku neviđenih razmera među američkim stanovništvom. Iako je bila u pitanju šala, što je i naglašeno, stanovništvo je odmah poverovalo.
Uverenje da ono što mediji pišu i prenose mora da bude tačno potkrepljeno je mišlju “Pa valjda je to neko proverio”. Međutim, sve češće smo svedoci lažnih vesti, i širenja dezinformacija. Bilo bi sumanuto verovati da su lažne vesti novi fenomen, s obzirom da je termin kojim se u novinarstvu označava lažna vest – “novinarska patka” zabeležen još 1750.godine (U jednom etimološkom rečniku francuskog jezika stoji da je reč canard, u značenju „patka”, izvedena od glagola caner, što znači „gakati”, „kvakati”). Internet, kao globalno selo, postao je izvor svih informacija koje možemo dobiti u sekundi. Baš zbog toga što nam nikad nije bilo lakše da pronađemo informaciju o temi koja nas zanima, možemo da pretpostavimo da je lažnih vesti zahvaljujući internetu sada u opticaju više nego ikad ranije. Često čitamo neproverene informacije, koje služe za neki vid širenja panike, pogotovo u kriznim situacijama.
Analizom naslovnih strana jednog tabloidnog lista u 2017.godini, koju je uradio sajt fakenews.rs, dokazano je da se na 302 naslovne strane nalazi čak 362 lažne vesti. Na tim naslovnim stranama su se nalazile zabrinjavajuće vesti upozorenja, ali i širenja panike poput toga da su Hrvati oteli Apatin od Srbije, da se desio teroristički napad ISIS-a na Srbe na Kosovu, pa čak i do najbizarnijih stvari da se nakon predsedničkih izbora desilo krvoproliće. Najčešće reći koje se upotrebljavale u naslovima lažnih vesti jesu “sukob, napad, okupacija, udar, ofanziva”. Ne radi se više o politici ili o glasinama o poznatima. Čak i tokom vanrednih situacija, poput trenutne pandemije virusa COVID-19, gomila lažnih vesti guši medijski prostor.
Dobra vest za čitaoce je, međutim, što istovremeno nikad nije bilo lakše da ih i sami provere. Opet – zahvaljujući internetu. Portali kao što su KRIK (Mreža za istraživanje kriminala i korupcije) ili Fakenews tragač bave se istraživanjem i proverom vesti sa kojima se svakodnevno susrećemo u medijima, a portal Fakenews tragač takođe omogućava čitaocima da prijave vesti za koje sumnjaju da su lažne. Ono što je važno jeste da će ozbiljni medij uvek dati dokaze i argument za dokumentaciju, statistiku, i uključiti više izjava različitih aktera. Treba posebno biti oprezan ukoliko se radi o anonimnim izvorima, naročito ako ih medij često koristi, jer one mogu označavati novinarske izmišljotine.
Pročitajte i: PANDEMIJA LAŽNIH VESTI
Izvori: KRIK, Fakenews tragač, klik.hr, OzonPress
Foto izvor: shutterstock.com
Pripremila: Nina Albulj
