Ako ste se nekada zapitali zašto ne možete dugo vremena da održite pažnju na jednom procesu, ne brinite se – mnogo nas je takvih. Veliki broj mlađih ljudi koji su počeli glasno da postavljaju ovo pitanje jesu razlog zbog kog je Mikrosoft u Kanadi sproveo istraživanje na ovu temu. U istraživanje je bilo uključeno 2000 učesnika starijih od 18 godina, čiji rad mozga je praćen i lociran EEG-om dok su učesnici nasumično koristili više različitih digitalnih medija.

Eksperiment je pokazao da su rezultati svih uzrasta i oba pola mnogo lošiji nego što su bili na prethodnom eksperimentu koji je na isti način ispitivao ovu pojavu, a to je bilo 2002. godine. Zapravo, rezultati su toliko gori da smo prema „indeksu uspeha usredsređivanja pažnje“ danas jedno mesto ispod zlatne ribice, čiji je prosek 9 sekundi. 2002. godine, prosečno vreme održivosti pažnje kod čoveka je bilo 12 sekundi, a danas je svega 8 sekundi.

Pročitajte i: Toni Montana se vraća na scenu – sprema se rimejk filma Scarface!

Čak 45 procenata kanadskih ispitanika je, kako je zaključeno u ovoj studiji „lako ometeno sporednim mislima ili sanjarenjem sa onoga što rade“. Istraživači ovu pojavu pripisuju prekomernoj upotrebi digitalnih medija, radu u više programa istovremeno i radu na više različitih uređaja. Sa 77 % onih između 18 i 24 godine, koji kada nemaju na šta specifično da se koncentrišu,  prvo što rade jeste da hvataju svoje mobilne telefone, jedva da možemo porediti starije, ljude od 65+ godina, među kojima se samo 10% njih, kada nemaju nikakve obaveze, okreće mobilnom telefonu.

Kako ne bi bilo sve mračno i naopako, moramo istaći da je prema ovom istraživanju intenzivna upotreba digitalnih uređaja snažno poboljšala našu sposobnost da istovremeno radimo više stvari, odnosno da, kako bismo danas to rekli – multitaskujemo. Osobe koje često u toku dana koriste društvene mreže sklone su „sporadičnim izlivima visokog nivoa pažnje“. Uspostavilo se da je sreća u nesreći to što sada, kada imamo naše „pametne pomagače“, nema potrebe da zapamćujemo veliki broj informacija, već ih pohranjujemo na raznim uređajima i samo ih aktiviramo kada znamo koja od njih nam je potrebna u datom trenutku, te se osposobljujemo za svestranost i simultani rad na više zadataka. Ali, nažalost, i to tehnološko olakšanje ima svoju cenu.

Da li mislite da imate problema sa pažnjom? Ako da, šta biste mogli da učinite kako biste ga prevazišli? Prvi savet koji stručnjaci daju jeste da odložite svoje elektronske uređaje na neko vreme, što ni u kom slučaju ne znači da treba zanemariti prednosti koje nam pružaju digitalni uređaji i mediji kojima pristupamo preko njih, to samo znači da bi trebalo da koristimo jedan uređaj, u jednom, određenom vremenskom periodu za rad na jednom zadatku.

Ukoliko želite da proverite koliko imate dobru pažnju, koliko možete da je zadržite na jednoj radnji i ako imate želju ili potrebu da je testirate, preporučujemo da posetite sajt Cognitive Fun.

Pročitajte i: Evo koji nas međunarodni i verski praznici očekuju u junu

Izvor: iflscience.com

Pripremio: Luka Ivanović