Astronauti savetuju kako da preživite karantin

, BIZNIS

Kris Kesdi, astronaut NASE baca pogled sa kupole Svetske svemiske stanice
u avgustu 2013. godine tokom njegove smene u laboratoriji u orbiti tokom ekspedicije
36 kao inžinjer za let.

Zaglavljeni ste u pretrpanom svemiru? Ovaj astronaut podeliće sa vama savet

Kris Kesdi se priprema da provede šest meseci na ISS. Kris zna par stvari vezane za to kako živeti u skučenom prostoru.

Kris Kesdi kreće do karantina, ali za njega koji je u NASI i koji se priprema da poleti ka Svetskoj svemirskoj stanici, ovo njemu predstavlja svakodnevni deo obavljanja posla na koji je već navikao. Oni koji imaju pandemiju kao i oni koji ne znaju da li je imaju, Nasini astronauti su uvek izolovani u periodu od dve nedelje pre lansiranja da bi svi bili sigurni i da bi sve proteklo u najboljem redu, a ujedno da ne unesu sa sobom neželjene materije u svemirsku stanicu, takav proces NASA zove „zdravstveno stanje stabilizovano“. Svemirska agencija je rekla da razmatra testiranje Kesdija i njegovog tima na Kovid-19 pre nego što se vinu u let, radi sigurnosti.

9. aprila, Kesdi, kapetan „Mornaričkih foka“ i bivši član specijalnih ratnih mornarica „Sil(Seal)“, će se pridružiti kosmonautima Anatoliju Ivanišinu i Ivanu Vagneru u ruskoj raketi „Sojuz“ da se lansira ka ISS. Ova trojica kosmonauta će živeti i raditi na brodu Svemirske stanice šest meseci kao deo Ekspedicije 63, kojom će Kesdi upravljati. Ovo putovanje će ostaviti traga po treći put za Kesdija, imajući dnevnik za ukupno 182 dana u orbiti tokom 2009. godine spejs šatl leti, a 2013. godine ostaje na ISS.

U intervjuu putem telefona od strane Star Sitija (Star City), iz Rusije, tamo gde se priprema za lansiranje, porazgovarao je o svojoj budućoj misiji, o tome kako bi nešto uznemirujuće kao pandemija od Kovida-19 moglo da naškodi njegovom putu ka orbiti zemljane laboratorije.

Ovo će ti biti prvi put da si se vratio Internacionalnoj Svemirskoj stanici još od 2013. godine. Koja su tvoja najveća očekivanja za povratak?

Zaista se radujem viđanju meni poznatih ljudi, plutajući kroz vratanca i videti Druva (Drew) i Džesiku (Jessica) i dajući njima ogroman zagrljaj. To je značajan trenutak. Ako ih vidite na televiziji, smeh i njihovi osmesi su istinski. Mi smo prijatelji, kolege, timski radnici, a ujedno smo i ljudi koji doživljavaju nešto na fantastičan način zajedno. Tih početnih nekoliko sati, ja jedva čekam da ih proživim. Pogled kroz prozor je naravno uvek fantastičan, ali imaćemo ograničeno vreme za koje predajemo dužnosti (pre nego što se Druv i Džesika vrate na Zemlju), pa samim tim prosto želim da proživim njihovo iskustvo te nedelje pre nego što oni odlete preda mnom par dana kasnije.

Pročitajte i: UN: Stvarna opasnost – PANDEMIJA GLADI



Društvena udaljenost zahteva za mnoge ljude rad od svoji kuća po prvi put. ISS je definitivno najveći nivo ekstremnog rada od kuće ili oko planete Zemlje. Možda neki savet za ljude?

Pa, to da postavljamo rutinu, po mom mišljenju jeste najveća stvar.
Nemamo izbora po tom pitanju, ekipa koja je zadužena za kontrolu misije priča nam kako će ta rutina izgledati. Ali ja sam to već iskusio u vojsci kada sam bio na raspoređivanjuza neke zadatke. U to vreme kada sam bio na raspoređivanju „Morskih foka“ imao sam vremena za predah dok sam bio na zadatku, otkrili smo da je to bilo poprilično zdravo  za našu grupu da ostane u nekoj fazi rutine.

Ako bi bilo ko bio u fazonu da se komotno prošeta naokolo i ne ustane do 11:00, i da niko ne opere svoju kosu ili zube, ne samo da biste izgledali kao da ste u jako lošem stanju nego bi se tako i osećali, bili biste snuždeni zbog toga. Dakle pridržavajući se rutine od ponedeljka pa sve do petka je verovatno i osnovna stvar koju bih preporučio ostalima.


Znajući da si svestan da ćeš biti na ISS sve do oktobra, koje ti sve misli prolaze kroz glavu? Kako ćeš podneti što ćeš biti odvojen od svih dešavanja na planeti Zemlji?

Verovatno je da ću doći na planetu Zemlju u oktobru, i da kucnem u drvo, pandemija će već biti daleko iza nas, i ljudi će se vraćati u životnu normalu, biće potrebno vremena, ali eventualno život se vratio kako tako u normalu ili u neki novi stil života na koji ćemo se navići. Biće kako ja vidim celo proleće i leto jako zanimljivo za mene. Biću kao i inače jako zauzet. Sam sebi ću praviti društvo u svemirskoj stanici, dok ne pristignu moje preostale kolege  Dug Harli и Bob Harli, sa SpaceX-a (ekipa posade „Zmaj“) misije. Imaću sve oko sebe i mozak će mi biti zaokupiran, ali uprkos svemu tome i dalje ću pričati, komunucirati i preko imejlova sa svojom porodicom, voljenima i prijateljima. Proživeću to njihovo iskustvo kao da sam i ja
sam učestvovao u svemu tome.

Zasigurno se neću od toga odvajati čak i da pomislim, i da ne budem u situaciji da kažem da to nije moj problem. To zapravo jeste moj problem, jer moja porodica sve to proživljava, i moji prijatelji i moje kolege prolaze kroz istu tu situaciju.



Tmina u svemiru i Zemljin horizont obezbeđuju pozadinu za ovu sliku usidrene „Sojuz 13“ (u prvom planu) i „Progres“ („Progress“) vozilo za pružanje potrebne pomoći. Astronauti su fotografisali „Sojuz“ sa prozora Međunarodne svemirske stanice dok je spejs šatl „Diskaveri“ („Discovery“) spojen sa stanicom.

Pročitajte i: Korisni načini kako da upotpunite svoje vreme tokom karantina



Izvor: nationalgeographic.com

Foto: nasa.gov

Preveo: Marko Ranđelović