Sa razvojem civilizacije i širenjem pismenosti, nastale su i lažne vesti. Ali, u ovom periodu izolacije i Koronavirusa, nesumnjivo ih ima mnogo više. Uporedo sa širenjem virusa, šire se i dezinformacije. Primetili ste da na društvenim mrežama kruži sve više nepoverljivih i lažnih informacija koje samo stvaraju anksioznost i strah među ljudima.
U moru prevara i teorija zavere, teško je razlikovati laž od istine. Sve to utiče na naše mentalno zdravlje, stvara paniku i dovodi do toga da počnemo da sumnjamo i u prave, zvanične izvore informacija. Mnogi ljudi, bez razmišljanja i pod utiskom, odreaguju nekim lošim gestom, a i drugi koji ostanu pribrani i suzdrže se reakcije, često moraju da se izbore sa emocionalnim efektima lažnih vesti – koliko god mislili da nas ne dotiče, ipak često razmišljamo o nečemu što smo pročitali.
Srećom, mnoge društvene mreže i tehnološke kompanije su se udružile u borbi protiv lažnih vesti. Naime, one čine sve što je u njihovoj moći da blokiraju sadržaje i profile koji nude neosnovane i lažne informacije, kao i da ograniče rezultate srodnih istraživanja, usmeravajući ljude da se na taj način pridržavaju samo oficijalnih sajtova zdravstvenih organizacija.
Pročitajte i: Top 5 serija koje će vam olakšati život u izolaciji
Međutim, problem se javlja kod privatnih poruka, kod aplikacija kao što su WhatsApp ili Viber, gde šifrovanje razgovora onemogućuje otkrivanje neosnovanih i alarmantnih sadržaja. Svi smo umorni od brojnih snimaka, uznemirujućih fotografija i glasovnih poruka „iskusnih lekara“. Mnogi od nas su jednostavno odlučili da prestanu da čitaju vesti. Ne treba ni da osuđujemo druge – ljudi su uplašeni, ljudi paniče. A kako i ne bi, uverili smo se da je situacija u svetu prilično kritična. Primorani smo da kompletno promenimo način života, naši kontakti sa spoljašnjim svetom su svedeni na minimum, a mi se osećamo usamljeno i neutešno. Lažne vesti mogu samo da pogoršaju naše psihičko stanje.
Ne možemo sa sigurnošću reći koja je svrha lažnih vesti-da li su to novinarske greške ili posebno dizajnirane strategije. One postoje hiljadama godina i to ne samo kao rezultat globalizacije, već i kao rezultat načina na koji razmišljamo i dobijamo informacije.
U prošlosti su ljudi bili nepismeni, nisu znali da čitaju i pišu, pa samim tim nisu ni mogli da prenose i razrađuju informacije koje su dobijali. Danas, u doba tehnologije, kada je većina stanovništva pismeno, imamo ogromnu moć upravljanja informacijama.
Uprkos tome, mi i dalje verujemo u tačnost mnogih podataka bez prethodne provere. To se dešava iz dva razloga: Zbog brzine kojom informacije pristižu i zbog naše lenjosti. Umesto toga, čak i ako je naporno i često ne vodi zaključku, moramo da naučimo da praktikujemo ono što iskusni novinari rade-proveru činjenica. Moramo prvo da proverimo izvore vesti, ko ih je i kada napisao, a zatim da ih uporedimo sa podacima drugih autoritativnih izvora, poput najvažnijih međunarodnih novina ili veb stranica naših instutucionalnih tela. Ne zato da bismo teorijski pokazali tačnost podataka, već zbog nas samih. Zaista je važno da pojedinačno i zajedno radimo na tome da pokidamo lance prevara i oslobodimo se toksičnih informacija i teorija zavere.
Ljudski je plašiti se, ljudski je biti prevaren. Da bismo sačuvali mentalno zdravlje i ostali pribrani u ovim teškim trenucima, moramo pomagati jedni drugima, moramo zaustaviti širenje lažnih informacija.
Jednog dana u budućnosti – kada stvarno shvatimo važnost ovoga, pre nego što poverujemo u sve što pročitamo ili čujemo, dobro ćemo ispitati istinitost svih informacija i prijaviti nadležnim organima ukoliko su netačne.
Pročitajte i: Korona i anksioznost: kako ostati pribran u vreme pandemije?
Izvor: freedamedia.it
Pripremila: Dragana Lanzolla
