Budizam je, posle hiršćanstva i islama,  treća najzastupljenija religija na svetu.  Nju praktikuje oko 500 miliona ljudi, a nastala je još u 5. veku pre nove ere u Indiji.  Njen osnivač je Sidarta Gautama, poznatiji kao Buda, odnosno probuđeni ili onaj koji zna.

Mnogi ljudi budizam ne doživljavaju kao religiju, već kao filozofiju ili veštinu življenja, a upravo se po tome i razlikuje od ostalih religija. Tri osnovne ideje budizma su: Voditi moralan život; biti svestan svojih misli i postupaka; razvijati mudrost i razumevanje.

Cilj budizma je prosvetljenje, odnosno sticanje trajne i bezuslovne sreće. Prosvetljenje se može dostići jedino ukoliko znamo prave, trajne vrednosti u ovom nestalnom i materijalnom svetu i ukoliko prihvatimo stvari takve kakve stvarno jesu.

Kroz razumevanje zakona uzroka i posledica i koristeći praktične alate poput meditacije, svako od nas može iskoristiti prednosti ove, više filozofije nego religije, da bi pronašao sebe i shvatio prave vrednosti života.

„Iz budističke perspektive sreća i radost ne zavise od spoljašnjih uticaja, koji se stalno menjaju, već od iskusnika svih pojava-samog uma.“ –Lama Ole Nydahl, Buddha i Ljubav

Trajne vrednosti u netrajnom svetu

Ako zaista obratimo pažnju, shvatićemo da se sve u spoljašnjem svetu menja i da ništa nema istinski trajnu suštinu. Svaki dan je novi dan i nosi nove promene. Isto se dešava i sa našim unutrašnjim mislila i osećanjima. Naši odnosi sa drugim ljudima, moralne vrednosti koje poštujemo, zdravlje i celokupna sreća zavise od drugih uticaja i menjaju se neprestano. U toj promeni samo treba naučiti kako da razlikujemo bitno od nebitnog, da bismo mogli da se fokusiramo na stvari koje zaista vrede u životu.

Ako sve dođe i prođe, postoji li nešto što večno ostaje? Prema budizmu, jedino što je uvek prisutno je svest u kojoj se pojavljuju sva ova iskustva i pojave. Ova svest nije samo bezvremena, već donosi i sreću. Prepoznati ovu svest, znači dostići prosvetljenje, što predstavlja krajnji cilj budizma.

Karma: Sve se vraća, sve se plaća

Budizam nas inspiriše da preuzmemo odgovornost za sopstvene živote razumevanjem zakona o uzroku i posledici, odnosno razumevanjem karme. Zakon karme funkcioniše baš kao i gravitacija-svuda i stalno. Buda je svojim učenicima objasnio kako da oblikuju svoju budućnost kroz njihove misli, reči i dela. Ono što radimo u sadašnjosti se akumulira i odražava u budućnosti.  Karma nije sudbina, nije predodređena, već zavisi od nas samih, od naših dela i našeg ponašanja. Mnogi od nas su iskusili da je izreka „Dobro se dobrim vraća“ često tačna.  Jedan od načina na koji  možemo ukloniti loše misli i dela je meditacija. Meditacija pomaže opuštanju uma, podstiče saosećanje i pomaže nam da se bolje osećamo u svojoj koži.

Saosećanje i mudrost

U budizmu saosećanje i mudrost idu jedno s drugim. Redovna meditacija pomaže budistima da izbace loše misli i da otvore um. Saosećanje je jedna od najvažnijih osobina zato što pomaže čoveku da bolje razume druge i da im pomaže. Jer ako drugima činimo dobro i izbacimo sve uznemirujuće emocije poput ljutnje, ljubomore i ponosa, i nama će se dobro vratiti.

Prosvetljenje

Buda se smatra osnivačem budizma zato što je on prvi u istoriji dostigao nirvanu ili prosvetljenje. Ali budisti tvrde da ne postoji suštinska razlika između Bude i ostalih ljudi, jer svako od nas može, putem meditacije i radom na sebi, da doživi nirvanu. Nirvana podrazumeva stanje bez patnje, širenje vidika i potpuno usavršavanje pozitivnih emocija kao što su radost, neustrašivost i saosećanje. Kada neko dostigne nirvanu njegova svest više nije ograničena, ne postoji pometnja i nered u njegovom srcu.

Budizam postaje sve prihvaćeniji na Zapadu iz više razloga. Pre svega, budizam se doživljava više kao filozofija koja nudi odgovore na mnoge probleme današnjih, izrazito materijalističkih društava. On duboko prodire u čovekovu unutrašnjost, bavi se umom i osećanjima i zato često služi kao pomoć psiholozima ili psihijatrimaa u sprovođenju terapije. Budizam nije isključiv prema drugim religijama, što ga izdvaja kao istu. Svako može, u bilo kod trenutku života da postane budista.