Zamislite bajku. Bajku u kojoj nema haosa, ludila i neurotičnosti. Bajku u kojoj se poput laganog perja krećete na stazi od čokolade i šećerne pene. Sve je harmonično, mirno i pomalo melanholično. Bajkovito. Prati vas neki neodređen ton. Što se više koncentrišete na njegovu ubitačnu melodiju, shvatite da je to jedan prijatan orkestarski zvuk. Kako sve više bivate uverenije u njegovo značenje, prepoznajete koliko muzika ulepšava, dočarava i očarava. Sve i ništa. Ruska hladnoća, nemačka tačnost i letonijska živopisnost tonova obavijaju ovu piščevu bajku. Malo violine, malo viole, ubaci se i truba sa završetkom kontrabasa, a sve to zajedno daje veličanstvenost jednog trenutka. Lepog sna. Beogradskog sna koji je trajao skoro 2h jedne novembarske večeri.

Mudro smo ih slušali. U petak, 09.11. predvođeni dirigentom Fabrisom Bolonom i odavno svetski prepoznatljivom solistkinjom Alinom Pogostkinom, koja je prvi put gostovala u Beogradu, Beogradska filharmonija je publiku oduševila delima Vagnera, Vasksa i Šostakoviča.

Malo šta je te hladne večeri moglo da ugreje kao što su to uradile ”Simfonija br. 9” omiljenog Rusa Šostakoviča, Vagnerova ”Uskršnja čarolija iz III čina”, kao i Vaksova ”Udaljena svetlost” iz nove, koncertne sezone Bitije ljudsko – Mudroslovlje.

Živite vaše bajke. Ne u snu. Već u stvarnosti. Svaki dan, ceo dan. To godinama unazad čini i Beogradska filharmonija i drago nam je što i mi uživamo u tom snu.

Bojana Andrić

Izvori fotografija: Marko Đoković