Recenzija knjige “Krava koja je plakala I druge budističke priče”

, PULS GRADA

Već duže vreme čitam knjige na temu ličnog razvoja radi boljeg razumevanja nekih stvari I događaja oko mene . Bilo je tu knjiga koje su mi “legle” I one koje nisu. Neka mi je bila teža, a neka lakša. Knjiga pisca Ađan Bram-a pod nazivom iz naslova je upela da mi ponudi nešto što jako volim kod knjiga, a to je dubina I jednostavnost. Sa lakoćom I željom sam je čitala. Znate onaj osećaj kada jedva čekate da vidite nastavak neke serije, e upravo tako sam se ja osećala, jedva sam čekala da pročitam neku novu priču iz ove knjige. Ona je cela sastavljena iz priča, gde svaka za sebe ostavlja poseban utisak I onu dozu razmišljanja. Mera duhovitosti ali I ozbiljnosti je protkana duz cele knjige. Najjednostavnijim primerima sam dobila razjašnjenja na neke najkomplikovanjije stvari koje su me bacale u dileme. Ukratko ću sa vama podeliti priču koja je na mene ostavila najveći utisak, a ona glasi ovako:

Zla zmija živela je u šumi kraj sela. Ujedala je ljude čisto iz zabave. Na vrhu brda u blizini nje, živela je sveta zmija. Jednog dana zla zmija je odlučila da poseti svetu zmiju. Obukla je kišni mantil, stavila tamne naočare I šešir da je prijatelji ne bi prepoznali. Sveta zmija sedela je na kamenu, a stotine zmija su pažljivo slušale svaku njenu reč. Posle propovedi zla zmija je otišla do svete zmije, sa suzama u očima ispovedila mnoge grehe I obećala da će se promeniti I voditi drugačiji život. Biće dobra zmija od sada. Od tada su okolni stanovnici prolazili pored nje, a ona ih više nije ujedala. A onda su neki nevaljali dečaci iz sela otišli da joj se rugaju, vređali su je, gađali kamenjem, a zmija se nije branila jer je obećala da će biti dobra zmija. Sva besna I u ranama otišla je kod svete zmije I rekla joj: “Ti si za sve kriva, ti si mi rekla da ne ujedam”! Vidi sada na šta ličim! “O glupa zmijo” prekinula je sveta zmija, tako je, rekla sam ti da ne ujedaš, ali ti nisam rekla da ne sikćeš, zar ne?

Postoje I druge priče koje su mi drage I koje prepričavam ljudima, a ova je samo jedna od njih. Ne znači I da će na Vas ostaviti utisak kao što je na mene, ali upravo zbog toga Vas pozivam da je pročitate I pronađete neku priču u kojoj se pronalazite I koja će biti baš po Vašoj meri. Čak I oni koje ne vole da čitaju, verujem da će posle ove knjige promeniti svoje mišljenje I stav.

Naredna knjiga koja mi je u planu od ovog pisca je “Slonica koja je izgubila sreću I druge budističke priče”. Priznaćete I sami da su naslovi autora šaljivi, ali su zato I dobra lekcija da o knjigama ne treba suditi po naslovu I korici- jedna od poruka koju dobijete I pre nego što je otvorite.

Nevena Savković

Fotografija: Vulkani.rs