Uče nas da je ekonomija Srbije u proteklih šest godina transformisana u stabilnu i perspektivnu ekonomiju, sa niskom i predvidivom inflacijom, koja je uravnotežena putanjom javnog i spoljnog duga, koji se mogu dobro sagledati. Niski pritisci na makroekonomskom nivou postignuti su relativno jasnim i prilagođenim načinom vođenja monetarne politike, uz koordinaciju sa fiskalnom politikom. S tim u vezi, na kraju bi se trebalo zaključiti da je Srbija na putu razvoja ka jednoj perspektivnoj sferi.
Poštovani,
Kada čitam koliko nam dobro ide u poslednjih nekoliko godina, zapitam se kako nisam u mogućnosti da takav jedan boljitak i primetim. Čudno je to. Sada sam tek na početku svog stvaranja. Želela bih da se prosvetno i dalje razvijam, u naučnom pogledu čak još više. Želela bih da upoznam različite metodologije prikupljanja podataka, ali i načina korišćenja tih podataka. Želela bih da otkrijem kako se to projektuje buduća vrednost najvažnijih makroekonomskih indikatora, pa da mogu da potvrdim da bruto domaći proizvod zaista raste jedanaest uzastopnih tromesečja. Čak je i nezaposlenost na relativno niskom nivou. A ja Vas onda pitam, zašto su pored mene svi nezaposleni?
Draga gospodo, ovo moje pismo predstavlja jedan rad u boji. Te boje naglašavam jer nisam neko ko želi ovde da prospe bilo kakav politički pepeo ili retorički spis sa opisom koliko je loše stanje u zemlji iako neko gore govori da je dobro. Boje čine moj svet. One su se razvijale kroz rad i moje akademsko angažovanje i obrazovanje. Spremna sam za rad, da bih napredovala i smatram da moja zemlja to može da mi omogući. Dosta je dobar obrazovni kadar, mada na pojedinim nedostacima treba raditi. Kada mlad čovek pristupi poslu, u proseku se gubi kultura i kreativnost koja je zamišljana mnogo pre. To je osnova nezadovoljstva, a ne sistem. Za takvo jedno neispunjenje krive su obe strane. Pojedinac, koji se posveti poslu i nema vremena za pozorišta, film ili neku drugu vrstu kulturnog usavršavanja. Upravljački sistem te kompanije sa druge strane, jer ne uči pojedinca kreativnom načinu obavljanja poverenog posla. To je neko moje mišljenje. Nedostaje mi u ovom okruženju posao na kojem ću moći lično da proverim kakva je priroda naših makroekonomskih pokazatelja i cena da bih se uverila u to da nam zaista tako dobro ide, ili je u pravu moja majka kada kaže da se postojanje i jačina inflacije najbolje oseti po meri onoga što se može kupiti na pijaci! Ne želim da joj verujem. Ne, dok se ne uverim sama. Želim da verujem u sistem zemlje u kojoj sam stekla svoja obrazovanja, koja su mi omogućila da sada stojim uzdignute glave jer znam da sam vredan mali čovek.
Podsetiću Vas draga gospodo, da širimo tekstove u kojima će se posvetiti pažnja čovekovom zdravlju u širokom spektru. Tu crvenu boju ističem u mom pismu. Treba da budemo vedri zbog novih borbi, jer je jak samo sistem koji je postavljen na zdravoj osnovi.
Ističem i plavu boju, koju reprezentuje nebo puno predivnih oblaka. Pogledajmo ih zajedno sa one druge strane. Živimo u dobroj, maloj zemlji. Budimo ljudi i stvarajmo, jer “ljubav nosi u sebi, kao jedno od bitnijih svojstava-stvaralaštvo“. To je nešto najmilije što se da naučiti od velikog čoveka, Vladete Jerotića. Njemu u slavu i čast, pišem Vama draga gospodo, da me razumete i uverite se u istinske reči i Vi sami.
Ističem i belu boju. Ona je boja slobode. Ako sam na nešto ponosna, to je upravo ova mogućnost što mogu sobodno da istaknem svoje razmišljanje o onome što predstavlja moj svet.
Pogledajte dobro boje mog pisma koje Vam upućujem. Ono predstavlja misao deteta za koje sam se zarekla da nikad neće umreti. Nosim ga u sebi i nosim ga sa sobom. One su boje Srbije, moje zemlje i moje majke. Zdravi smo i imamo uslova za napredak. Zato, želim da krenem sa pozitivnim mislima sutra na posao. Želim da stvaram upravo onako kako sam zamišljala na fakultetu i želim da nikada ne izađem iz onoga što sam tamo naučila. Pomozite mi u tome.
Unapred zahvalna,
Tatjana Vujović
