P:

Sa devojkom sam godinu dana. U početku je sve bilo fantastično. Zatim sam otkrio sitne laži sa njene strane, raskinuvši vezu. Osećao sam se kao da raskidam zbog gluposti. Ubrzo smo se pomirili na njenu inicijativu. Plakala je molivši me da ponovo budemo zajedno. Pristao sam jer je volim. Nakon pomirenja ponašala se kako je želela, izlazila je i posvećivala pažnju drugaricama. Potom je nastupio period  kada se nismo čuli 15 dana. Sreo sam je na ulici, bio sam presrećan što sam je video. Pokušao sam da joj objasnim da želim da nastavim da se viđamo. Rekla je da je zbunjena i da joj je potrebno vreme, kao i da će se javiti. Prolaze dani. Stojimo u mestu. Ne želi da me vidi, jer kako kaze konfuzija joj je u glavi. Ne sumnja u moja osecanja, i sama mi je rekla to.

O:

Evidentno je da ste sve dali za ovu vezu. Vezali ste se za devojku i ne sumnjam u vaše dobre namere. No, celokupna priča deluje kao jedna igra moći, ko će kome doskočiti? Onaj ko je ostavljen moli za oproštaj, da bi se nedugo zatim stavio u ulogu nedostupnog i moćnijeg. Razumem da je volite, ali razmislite zašto ste u toj vezi? Šta dobijate ili gubite ostankom u istoj? Iako želite sve da uradite za nju, bilo bi dobro da razmislite o sebi, svom položaju u vezi i zašto pristajete na to što pristajete? Ukoliko ona ima konfuziju u glavi, nažalost moraćete joj dopustiti da istu sama i reši. Ne mogu Vam savetovati da li da je čekate ili ne, ali evidentno je da nešto ne funkcioniše ni kada ste zajedno a ni kada ste odvojeno.

P:

Upisala sam težak fakultet. Iako sam uvek bila sa odličan đak, nemam radne navike. Ranije sam sve uspevala da naučim za jako kratko vreme. Shvatam da to više nije moguće i pokušavam da učim, zaista, ali jako mi teško ide privikavanje na situaciju u kojoj sam. Ne mogu da pronađem mesto gde mogu da učim u miru. Živim u domu, u čitaonici me gotovo uvek muči prisustvo drugih ljudi i to šta oni koji su sa mog faksa možda o meni misle. Pokušavala sam u sobi u domu. Pokušavala sam kući.  Nigde mi nije prijatno.
Da, sada je maj, a ja sam još u novembru shvatila kako je kasno i kako nemam vremena. U suštini, kod mene se smenjuju dva stava, ili kasno je da učim (pa ne uspevam da se saberem i uradim bilo šta), ili ima vremena (i onda nikako da sednem, nikako da počnem). Osećam se ružno, osećam se glupo, trenutno izgleda kao da sam sve vreme gubila, kao da nisam pokušavala ništa. U prvom semestru je bilo bolje. Sada, kao da mi je glava prazna. Kao da ne znam gde udaram i da me vreme kontroliše, a ne ja njega. Upala sam u začarani krug i ne umem sama da izađem.

O:

Razumem situaciju u kojoj ste se našli. Upis fakulteta je stresan za većinu ljudi, pogotovo jer donosi neke nove zahteve i neke nove uslove. Potrebno je drugačije organizovati vreme za učenje i ostale aktivnosti. Pogotovo ako ste u domu. Kao prvo, morate biti svesni izbora koji ste napravili. Iako je to tek sada, ne krivite sebe. Niste ni ružni ni glupi ni neuspešni kako ste naveli. To su osobine vašeg ponašanja koje su promenjive a ne deo Vaše ličnosti.

Po tome kako iznosite problem vidim da ste još u novembru sebe osudili na nesupeh. Tačnije, niste ni pokušali. Zbog čega? Čega ste se uplašili? Kako kažete bilo je bolje u prvom semestru, što znači da možete da učite. Pokušajte da napravite detaljan plan. Neka to budu mali koraci ka cilju. Ne veliki i pretenciozni. Jer obično kada postavimo velike ciljeve osećamo se glupo u odnosu na njih. Vreme ne možete da vratite, ali dajte da se spasi što se spasti da u ovom trenutku. Pod uslovom da to zaiste i želite.

Uočila sam rečenicu da razmišljate kako Vas ljudi sa Vašeg fakulteta vide? Što bi to za Vas značilo i bilo važno i u kom domenu? Ušli ste u čitaonicu da učite. Nabavite slušalice i prionite. Morate biti svesni da učite zbog sebe i radi sebe. Niko Vam u tome ne može pomoći. S toga uradite nešto po tom pitanju već danas, jer vi ste vlasnik svoga života.

Odmerite šta zaista želite? Da li želite da dangubite i sjedite i brojite vrijeme ili sa druge strane učite? Jer dovoljno je par h dnevno za tu aktivnost u vremenu kad je u sobi najmanja gužva. A dan ima 24 sata.

P:

Poštovani, imam pitanje, tj. problem koji me muči već duže vreme. Imam neke drugarice sa kojima sam bila bliska u mladosti, ali smo se onda razisle zbog kojekakvih nesuglasica. I nemam problem da sa njima pri slučajnom susretu popricam, ali kad ih vidim zajedno na nekoj drustvenoj mrezi, ,,okrene mi se stomak”. Ne umem da objasnim ni kako ni zasto ali mi je sve to preterano isfolirano i same price koje ja znam o njima, a na koje se one prave kao da ne postoje. Pored svega, i  dalje se druze. Kako da me taj bes ili gnev prođe ili pak nestane?

O:

Sasvim je u redu da određeni prijatelji, u nekom zrelijem periodu života postanu poznanici. No pravo pitanje je, ako ih smatrate poznanicima, zašto Vas to i dalje dotiče? Šta tačno osećate prema njima kada Vam se, kako kažete okrene stomak? Ok znate neke priče, ali to i dalje nije Vaša stvar, ili jeste? Čega se zapravo plašite znajući neke priče, koje oni pričaju, a Vi više niste deo te ekipe? Da li se zaista prekinule svaki emotivni kontakt sa njima?

Presekli sa time da više ne želite da se družite, ili Vam je nepojmljivo kako ljudi lako predju preko nekih stvari? Pravo je pitanje za Vas- zašto Vi ne prelazite? Drugi nisu deo Vas. Oni imaju pravo  čak i kada Vi ne želite da nastavite druženje da rade ono što oni žele. Ili želite da nastavite?  Taj deo morate raščostiti sa sobom.

P:

Osmi razred mi je išao super. Prošla sam sa vrlo dobrim uspehom.Otkako sam krenula u srednju školu, nikao mi ne ide jedan stručni predmet. Iako je profesorica rekla biće bolje, ja sam opet podbacila. Tokom tog perioda, imala sam i problem sa neredovnim ciklusom što je pojačalo moju nervozu. Još na početku godine, prozivali su me profesori a ja nisam bila spremna i dobila sam lošije ocjene. Pokušala sam da organizujem dan. Kada učim stalno sam na telefonu. Onda se nekako namolim da učim, ali ništa mi ne ulazi u glavu. Teram sebe i po pet sati da učim, ali bezuspešno. Pokušala sam da pamtim i napamet ali ne ide. Prijateljica mi je rekla da njoj jako dobro ide učenje i da ona zapamtii  po 30 strana za kratko vrijeme. Kaže da ne može da veruje da ja, kada dobijem dobru ocenu, nisam među jedinicama. Kao da se takmiči sa mnom.

O:

Čitala sam mail više puta. Ok je da si zbunjena. Prvi razred je promena u svakom smislu. Kada je prisutan strah praćen neuspehom, naravno da ćeš odbijati da radiš na tom cilju. Pogotovo ako postaviš preobiman cilj. Pokušaj da organizuješ da učiš svakog dana u neko mirno vreme. Podeli lekciju u celine. Bolje je da svaki dan učiš po malo, nego nimalo.

Ne osvrći se koliko je ona naučila. Pohvali i njen uspjeh, kaži joj bravo. Bilo bi dobro da se ne upoređuješ sa drugima, iako je to donekle normalno u tvojoj dobi. Tako da je negde sa obe strane normalno odmeravanje snaga.  Ako se već hvali uspesima, bilo bi dobro da je zamoliš za pomoć ili joj predloži da učite zajedno. Ukoliko ne želi, odredi sama svoj tempo učenja.

Pronađi strategije koje mogu da ti pomognu. Da li si vizuelni tip, pa učiš putem šema, dijagrama i sl? Možda da putem slika (mapa uma) predstaviš teške teme kojih ćeš se kasnije setiti putem asocijacije– slike? Možda da snimaš sadržaj pa da pustiš ili glumiš spikera pred ogledalom? Možda da se krećeš dok čitaš i zamisliš kako odgovaraš lekciju? Mogućnosti su različite. Polako uči, pravi pauze u učenju i zdravo se hrani. Šetaj što više. Isplaniraj jednu svoju nedelju. I zapamti,  malim koracima do cilja.

P:

Dobar dan. Pocela sam da imam strah od bolesti. Tačnije, stalno umisljam da imam nesto na grudima. Radila sam samopregled, i nista nisam nasla. Silno se plašim. Da li je u tinejdžerskom period normalno da grudi budu različite veličine? Išla sam kod psihijatra, ali mi je samo dao lekove za smirenje (lorazepam). Kakav je to lek? Hvala puno!

O:

Možda bi za početak bilo najbolje da odeš kod lekara. Samopregled jeste obavezna rutina svake žene, ali  bilo bi dobro da odradiš ultrazvuk. Ne zahteva puno vremena, tako da se slobodno obrati svom ginekologu ili  dežurnom preventivnom centru.  Da, dojke mogu biti različitog oblika, veće jedna od druge i potpuno asimetrične, što je često u adolescenciji.  Što se tiče lekova koje piješ, služe za umirenje i aktivnu zamenu serotonina, a koriste se i kod tretmana depresije, anksioznog poremećaja i sl. Tim lekovima, možeš u jednom delu popraviti svoje stanje. Ne sumnjam u domen rada psihijatra, čak verujem ti je  dao adekvatnu terapiju, možda čak I za smirenje u kraćem roku. Kod tebe su prisutna iracionalna uverenja, bez osnove. Ukoliko problem duže traje, kombinacijom lekova( ako psihijatar proceni da je neophodno) i trapije razgovorom, vremenom bi mogla da sagledati iracionalne strahove, zameniti ih racionalnijim rešenjima, ukoliko si spremna za rad na sebi.

P:

Razmišljam  da pijem neke lekove za stimulisanje pamćenja. Koliko te supstance imaju dužeg efekta na učenje?

O:

Supstance koje stimulišu mozak, i u početku imaju pozitivne efekte na pamćenje, vremenom imaju kontra efekat; povećava se negativno dejstvo na učenje i pamćenje, pa ih je nephodno izbegavati.

Pripremila: Bojana Aleksić

Fotografije: Pixabay