Praideja fotografije

Fotografija kakvu danas poznajemo ima korene u dalekoj prošlosti i postoji zahvaljujući pronalasku dva ključna principa – kamere opskure (lat. camera obscura, mračna komora, tamna soba) i činjenici da su neke supstance osetljive i promenljive kada su izložene svetlošću.

Rađanje nove umetnosti

Fotografija već više od 150 godina predstavlja moćan način da čovek iskaže ono što ne bi mogao rečima da objasni i prenese, bilo da je u pitanju umetničko delo, fotografija nekih dalekih krajeva ili foto-reportaža. Krajem 19. veka, putujući fotografi koji su koristili tehniku dagerotipije (jednu od prvih tehnika fotografije) pravili su putopise i na taj način su širili znanje o raznim narodima i običajima u nekim zemljama. Dagerotipiju je izumeo Luj Dager, prijatelj čoveka koji je napravio prvu fotografiju na svetu ikada! On se zvao Žozef Nisefor Nijeps. Nisefor je u mračnoj komori, pomoću ploče prekrivene slojem judejskog bitumena, koji je osetljiv na svetlo, napravio prvu fotografiju 1826. ili 1827. godine.

Prvu dagerotipsku fotografiju u Srbiji napravio je prvi srpski fotograf Dimitrije Novaković 1840. godine. Zanat je naučio u Parizu od samog pronalazača dagerotipije – Luja Dagera. Kasnijih godina, u Srbiji su se pojavili i strani, putujući dagerotipisti.

Masovno korišćenje (u tadašnje vreme, kraj 19. veka) počelo je sa pojavom prvog filma za fotografiju. Pionir film fotografije Džordž Istman, osnivač kompanije Kodak, napravio je prvu kameru za prodaju 1888. godine koju je nazvao Kodak. Kodak je bio u obliku kutije, jednostavan za rukovanje, relativno jeftin i dolazio je napunjen sa filmom od 100 ekspozicija. Kad fotograf istroši film, trebalo je celu kameru poslati nazad u fabriku da bi se izradile fotografije i napunila kamera novim filmom.

Nekad i sad

Pre digitalizacije fotografije, mali broj ljudi se bavio fotografijom iz hobija. Fotografija je zahtevala umeće i poznavanje velikog broja tehničkih procesa – od izbora filma, ekspozicije i blende do procesa razvijanja filma u laboratoriji. Danas je lako promeniti osetljivost/brzinu (ISO) – dovoljno je stisnuti jedno dugme. Međutim, svi današnji aparati poseduju i automatsko podešavanje osetljivosti. U doba kad je film bio jedina opcija, upotreba jednog filma je značila da imate određenu brzinu istog. Preciznije, ukoliko biste hteli da promenite brzinu filma sa 64 na 800, morali biste da izvadite film i samim tim protraćite sve eventualno neiskorišćene ekspozicije sa prvog filma (film obično sadrži 36 ili 24 ekspozicije). Danas se fotografija pokaže u istom trenutku na ekranu, a nekad je trebalo strpljenja da se iskoristi ceo film, pa da se isti izradi. Bilo je i šanse da nijedna fotografija ne uspe, ako fotograf nije bio iskusan ili ako nije najbolje znao šta radi. Jedna od mogućnosti je bila da se film pokida unutar aparata ili da se film slučajno osvetli pre vremena (tada bi sve fotografije sa filma propale zauvek).

Danas je teško zamisliti jedan dan bez fotografije i verovatno većina ljudi fotografiju uzima zdravo za gotovo. Društvene mreže i poboljšanje kamera na mobilnim telefonima su najviše doprineli tome. Pokušajte da zamislite Fejsbuk, ali da nemate moć digitalne fotografije ili čak da samo nemate kameru na telefonu. Instagram je zamišljen kao platforma za deljenje mobilnih fotografija, tako da on ne bi ni postojao.

Nekada smo na more nosili fotoaparat i jedan film. To nam je bilo i više nego dovoljno da sačuvamo bitne trenutke sa letovanja ili nekog drugog putovanja. Danas su nam memorijske kartice prepune fotografija od kojih će većina biti zaboravljena. Otvorite galeriju i pogledajte koliko selfija ste danas uslikali i pokušajte da zamislite da li biste to radili u tolikoj meri da ste ograničeni na samo 36 fotografija?

Tehnološki napredak u fotografiji nikako nije loša stvar. Tehnologija danas fotografima omogućuje mnoge stvari koje ranije nisu bile dostupne. Danas je mnogo lakše da ljudi vide vaše fotografije i kontaktiraju vas. Nekada ste morali da se izborite za izložbu, ako ste se bavili umetnošću, ili su za vas mogli da čuju samo preko prijatelja ili nekih oglasa u novinama, ako ste se bavili profesionalnom fotografijom.

Prvi selfi

Prvi autoportret (selfi) nastao je oktobra ili novembra 1839. godine. Napravio ga je Robert Kornelijus tehnikom dagerotipije. Na poleđini je napisao: ,,The first light picture ever taken”.

Danas se svi bave fotografijom, iako mnogi ljudi nisu svesni toga. Pre nego što sledeći put fotografišete nešto, pokušajte da razmislite kakvu priču će vaša fotografija govoriti. Fotografija je jedina stvar koja može da zarobi trenutak vremena, jedan delić sekunde, i da na taj način sadašnji trenutak učini gotovo večnim.

Arsenije Radenović