Poslednjih godina, sve više ljudi se  bavi koučingom ili terapijom. I ja sam jedna od njih. Ono što nas veže je želja da pomognemo. Unapred se izvinjavam svim kolegama koji se bave koučingom ili psihološkim savetovanjem, a prvobitno su išli na lične seanse. Pojedini ljudji su tom prilikom rešili svoje dileme, došli do neke spoznaje da se mogu baviti time, i u budućnosti će se posvetiti edukaciji i tom poslu.

Elem, ispričala bih vam svoje iskustvo od pre nekoliko meseci, kada se ,,klica” za koučingom u meni rađala. Naime, ja sam pedagog. Prvobitna edukacija nije bila adekvatna da bih se bavila ovim poslom, ali sam  smatrala da imam znanja i planirala sam dalje obrazovanje.  Tokom svog rada, želela sam da sarađujem sa drugim kolegama, jer i pored želje, u tom trenutku nisam imala dovoljno novca za ozbiljniji nastavak obrazovanja.

 Na Fejsbuku sam upoznala simpatičnu ženicu. Upoznale smo se i preko Skajpa. Na prvom razgovoru sam osetila blagu nelagodu. Ne znam zašto, osetila sam kao da sam na terapiji, a ne da se družimo. Gospođa je bila bez osmeha ( čudo, bila je prijatnija preko Fejsbuka), non stop se klackala na stolici i bila nervozna. Posumnjavši u njene kvalifikacije, jasno sam joj stavila do znanja da ne želim dalju saradnju. Gospođa je drsko odgovorila:,, Ja znam šta je psihoterapija, jer sam više godina išla na istu!” Krv mi se zaledila u žilama,jer smo došli do fenomena: kada pacijent koji pruža otpor terapiji stekne imalo samopouzdanja, stavlja se u ulogu terapeuta da bi mu bilo lakše, i da ne bi nosio ,,titulu“ pacijenta.

Ponovo kažem, ima divnih ljudi koju su na koučingu ili terapiji shvatili da žele da se time bave u budućnosti. I ne sporim da i pomenuta gospođa ima divnu dušu. I samoj mi je negde trebala podrška i edukacija, ali kod zaista teških i kriznih stanja, dubokih depresija, poremećaja ličnosti, potrebna je pomoć stručnog lica, sa jasnim kvalifikacijama, metodama i stručnošću za određenu oblast. Naime, kouč, ne bi smeo da se bavi osobama koje imaju npr. šizofreniju, ali ponovo kažem, svako ima svoj put i u dubinu i kvalifikacije ovog puta neću zalaziti.

Stoga, mladi moji ljudi, ukoliko se negde odlučite da imate svog kouča, ili sa vama više rezonira terapeut , evo nekoliko saveta:

1. Lajf kouč pomaže ljudima da ostvare pozitivne promene u nekoj od oblasti svog života. Psihološki savetnik ili psihoterapeut je usmeren na rad sa ljudima koji imaju dublje probleme vezane za njihovu ličnost.  Terapeut  prolazi edukaciju u kojoj stiče znanje iz psihologije, patologije, fiziologije  i metoda rada sa psihičkim problemima ljudi.
2. Dobar kouč ili terapet ne sme da viče, omalovažava vas i drži gard i bude strog u odnosu sa vama;

     3.  Dobar kouč ili terapeut  će vam dati slobodu da birate, i potražite i drugo mišljenje;

4. Neće previše empatisati.Pokušaće da vas razume ali bez preteranog izliva emocija;
5. Razumeće vas. Ukoliko krene u okrivljivanje – ljubazno ga pozdravite.

     6. Usmeriće se na vaše probleme, a ne na svoje.

7. On/ona je ljudsko biće, ima svoje izazove, ali u ovoj branši potrebno  je da ima znanja, afiniteta, da ima ,,žicu za to”, i da se konstantno edukuje.
8. Vremenom vam biva bolje, iako je buđenje bolno, on/ona Vam to olakšava.

Moj kanal: 

Bojana Aleksić 

Motivaciona pedagogija 

Fotografije: Bing images