Mudri ljudi kažu da treba proživeti svaki trenutak života i učiniti ga toliko posebnim da je vredan pamćenja.

Život je važno organizovati, oblikovati ga tako da nešto učiniš. Ne treba ići linijom manjeg otpora, čekati da oluja prođe, već treba probijati svoj put, ostavljati svoj trag na neki samo sebi svojstven način. Treba graditi svoj stav prema stvarima i osobama, naučiti kako da se ponašaš u različitim situacijama, kako reagovati i kako postupiti. Svaki dan, svaki trenutak treba ispuniti sadržajem koji nam može koristiti u tom trenutku, ili u budućnosti.

Najlepši i najbrži način da sve to postignemo je sklapanje poznanstava. Ne mora svaki čovek koga upoznamo da nam bude prijatelj, jer jako je malo pravih i iskrenih prijatelja, ali svako poznanstvo nam donosi nova iskustva, nove zaključke. Život je pun uspona i padova. Kako Petar Petrović Njegoš kaže: ’’Kolo sreće uokolo vrteći se ne prestaje. Ko bi doli etoj’ gori, a ko gori, doli i ostaje’’. Doći će vreme kada ćeš pomisliti da je sve gotovo. To će biti tek početak. Život ne dolazi sa uputstvom kako ostvariti sve svoje ciljeve, ili kako da u životu budeš srećan. U odgovoru na ova pitanja pomažu nam naši roditelji, bake, deke, ali još važnije, u odrastanju nam pomažu prijatelji-vršnjaci. Posmatrajući ih, učimo na njihovim greškama i olakšavamo sebi.

Mnogi ljudi uspešnim ulaskom u život smatraju obezbeđenu sigurnost i život bez mnogo muke, ali to nije život kakav bi trebalo da bude. Takvim načinom života ništa se ne može iskusiti, ni jedan nov doživljaj, ni jedno novo poznanstvo, ni jedno novo iskustvo. Pravi život je pun doživljaja, raznovrstan, pun traganja za novim, jer najlepše i najbolje stvari ne dolaze same, već sami moramo da ih nađemo. Takvo bi trebalo da bude i naše odrastanje, naša vrata koja nas uvode u život.

Milica Buhovac

 Izvori fotografija: http://directfrommind.in/ i http://mikehawkins.org/