Vlasnik „Inditex“-a, jedne od najvećih tekstilnih kompanija na svetu i modnih i tekstilnih artikala robnih marki Bershka, Massimo Dutti, Oysho, Pull & Bear, Stradivarius, Uterque, Zara i Zara Home, proglašen je prema Forbsovoj listi za najbogatijeg čoveka ostavljajući iza sebe i Bila Gejtsa sa 79,5 milijardi dolara, dok je Gejts “težak” 78,5 milijardi dolara.
Njegov uspeh nije stigao preko noći. Naime, Ortega potiče iz jako skromne porodice i karijeru je počeo kao blagajnik u trgovini u rodnom gradu La Coruna, nakon čega je s tadašnjom suprugom počeo proizvoditi donji veš i pidžame.
Prema Forbsu 2013. Amancio Ortega bio je na 3. mestu sa procenjenim bogatstvom od 57 milijardi dolara. Ono što definitivno predstavlja ključ njegovog uspeha jeste način poslovanja. Inditex je uspeo da svojim poslovnim modelom potpuno promeni ponašanje kupaca, takozvani fast fashion koji sve više uzima maha u zapadnim industrijskim zemljama.
Nove kolekcije se prodaju u velikom broju u najkraćem mogućem roku i vrlo česta promena odevnih proizvoda u trendu sa kratkim rokom trajanja dovodi do visokog profita. Generalno, roba koju proizvodi Zara smenjuje se na njihovim policama takvom brzinom da time pritiska kupce, a i konkurenciju da velike modne kuće i brendovi svetski poznati ne mogu da isprate tom brzinom lansiranje novih kolekcija. Potrošači su postali svesni da ukoliko danas ne kupe određeni odevni predmet, sutra ga već možda neće naći, a roba koja se ne prodaje se izbacuje iz asortimana.
Kupci su danas naviknuti na brzu modu i kupovinu što više jeftinih odevnih predmeta za što manje novca, a koji su vrlo slični trendovima velikih luksuznih modnih kuća s obzirom da njihovi mladi dizajneri uglavnom kopiraju svetske luksuzne modne brendove.
Kompanija poseduje jedinstven centar za obradu podataka koji konstatno prikuplja informacije o prodaji iz svake pojedinačne prodavnice, a poseban tim je organizovan tako da analizira reakcije i istražuje potrebe kupaca. Veruje se da u kompaniji vlada prilično dobra korporativna klima i komunikacija među menadžerima i radnicima, što je još jedan od preduslova za dobro funkcionisanje kompanije. Kao što smo naveli na početku i jedinstven sistem snabdevanja Just in time je vrlo popularan i bitan deo dobrog poslovanja ove korporacije.
Nije tajna da kao i svi „veliki“ u eri globalizacije autsorsuju proizvodnju u zemljama, konkretno Bangladešu, gde je radna snaga najjeftinija i prodaju svoje proizvode u zemljama gde je kupovna moć velika, a svoje obaveze izmiruju u poreskim oazama, odnosno zemljama gde su poreske stope niže u odnosu na zemlju vlasnika korporacije. Konkretno, poslednjih pet godina ova kompanija oporezivala je dve milijarde dolara profita u svojim kćerkama firmama u Švajcarskoj i Holandiji. Iako je tamo radilo svega 0,1 odsto svih zaposlenih ovog koncerna, dvadeset odsto ukupne dobiti je oporezovano je u tim zemljama prema podacima iz magazina „Blumberg“ (2014.).
Autor: Branka Čvorović
Izvori:
http://i.huffpost.com/gen/1646581/images/o-ZARA-LOGO-facebook.jpg
http://www.ultimatedresscode.com/wp-content/uploads/2015/04/zara.jpg
„Crna knjiga korporacija“, Klaus Verner Lobo i Hans Vajns
