Facebook je danas jedna od najvećih kompanija na svetu i jedno od najpoželjnijih radnih mesta, ali od njihovog osnivača Marka Zakerberga retko možemo čuti da priča o teškim trenucima i izazovima na tom putu. U razgovoru sa Semom Altmanom iz Y Combinator akceleratora Zakerberg je rekao koja mu je epizoda iz rane faze Facebooka verovatno najteže pala.
“Jedan od najtežih trenutaka bio je kad je Yahoo ponudio da kupi kompaniju za tada ogroman novac. To je bila prava prekretnica”, rekao je Zakerberg i pojasnio da je to bilo 2006. godine, kad su imali 10 miliona korisnika, a Yahoo im je nudio milijardu dolara. Mnogi u kompaniji su mislili da treba prihvatiti ponudu, ali Zakerberg i suosnivač Dastin Moskovic na kraju su prelomili i rekli da će i dalje sami razvijati Facebook.
Odbijanje ponude nije bilo bolno, već činjenica da je nakon toga ogroman broj ljudi otišao iz kompanije jer se nisu slagali sa njihovom odlukom. Zakerberg je dodao da je skoro cela uprava otišla. U razgovoru je istakao da je krivicu za to svalio na sebe. Misli da tada nije dobro komunicirao to što želi da napravi od kompanije, jer za mnoge je činjenica da im netko nudi milijardu dolara za startup bila ravna dobitku na lutriji.
Zakerberg je u nastavku intervjua govorio o načinu na koji testiraju proizvode i donose odluke o tome što će dalje razvijati i graditi. Rekao je da koriste niz naučnih metoda – poput testiranja različitih hipoteza, ali i analize podataka i korisničkih informacija.
30 Apr 2003, Menlo Park, California, USA — An aerial of Facebook headquarters in Menlo Park CA on the San Francisco Bay. — Image by © Steve Proehl/Proehl Studios/Corbis
Zahvaljujući ogromnom broju korisnika, oni u svakom trenutku u celom svetu mogu imati aktivan velik broj različitih verzija Facebooka koje se blago razlikuju od osnovne koju imaju svi. Na taj način na malom broju ljudi uživo mogu da vide šta funkcioniše i kako i potom da donesu odluku o dizanju nečega na viši nivo. No, da to nije uvek dovoljno pokazuje i odluka o kupovini Oculusa pre dve godine za dve milijarde dolara.
Zakerberg je naveo da možda to i nisu morali da urade da su sa nekim drugim sektorima interno napravili bolji posao. Naglašava da je posao direktora da se ne dovedu u poziciju da moraju da potroše ogroman novac na takve stvari, ali i da je činjenica da će ponekad biti i u situaciji da sebi dozvole ovakva velika ulaganja.
“Ne možemo biti ispred svega”, zaključio je Zakerberg.
Izvor: Nova ekonomija
